О историји Бијељине у бурном 20. вијеку
Буран двадесети вијек и мјесто Бијељине у њему била је тема првог научног скупа о новијој историји Семберије, одржаног у организацији Града Бијељина, Музеја Семберије, Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Епархије зворничко-тузланске и Савеза општина и градова Републике Српске.
У раду овог научног скупа учествовали су професори универзитета у Источном Сарајеву, Бањалуци и Београду, који су представили резултате истраживања о бројним темама из историје Бијељине у 20. вијеку, почевши од њеног правног и политичког положаја, финансирања и функционисања локалне самоуправе, до дјеловања и страдања Српске православне цркве и српског народа, организације и ратног пута Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске и других занимљивих тема.
Међу учесницима овог научног скупа био је професор др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, који је истакао да је двадесети вијек био турбулентан за Србе и друге народе који живе на овом подручју.
- Неке процјене говоре да је током Првог свјетског рата око 360.000 изгубило живот на простору данашње БиХ, а да је међу њима било око три стотине хиљада Срба. И у Другом свјетском рату настрадало је неколико стотина хиљада становника БиХ. Између та два рата био је релативно повољан период југословенске краљевине, а након 1945. године наступиле су потпуно другачије политичко-друштвене прилике. Грађански рат деведесетих година довео је до разбијања југословенске државе и до великих промјена на овим просторима и све су то теме овог научног окупљања. Овај скуп долази и са извјесним закашњењем, јер подручје Семберије и Бијељине заслужује једно озбиљно научно вредновање историје двадесетог вијека - истакао је професор Латиновић.
Проф. др Горан Марковић, декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да овакви округли столови доприносе бољем упознавању историје Бијељине.
- О Бијељини се зна само фрагментарно, јер је врло мало научних истраживања о развоју Бијељине током двадесетог вијека у свим аспектима њеног постојања. Наша идеја је била да са различитих аспеката, правних, историјских, економских и демографских дамо свој допринос упознавању историје у двадесетом вијеку. Бијељина је током двадесетог вијека била у саставу неколико држава чији су се правни и политички системи битно разликовали. Жељели смо да пратимо еволуцију положаја и развоја Бијељине током двадесетог вијека, али да расвијетлимо и улогу Бијељине у догађајима којима је двадесети вијек обиловао – појаснио је Марковић.
Свој допринос је дао и проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, истаквши да овакви научни скупови објашњавају смисао постојања Републике Српске.
- По мом мишљењу, одговор стаје у једну реченицу: „Никада више 1941. година!“ Српски народ је три пута претрпио геноцид у двадесетом вијеку. Први пут је геноцид почео на обје обале ријеке Дрине у Првом српском рату. На почетку Другог свјетског рата поновио се геноцид од исте руке и истих организатора. Нови покушај је услиједио 1991. и 1992. године. Ко би разуман дозволио да нам се геноцид понови по трећи пут. Другим народима то се није догађало. Трећи пут било би мало превише и трећи пут српски народ је био спреман. Поднио је велике жртве, али није био затечен. У томе је суштина постојања Републике Српске. Она је једини гарант права на постојање једног народа. Овдје није ријеч о политици, већ о једном народу који неће да мре, хоће да живи, да гледа своју дјецу како расту и хоће да остане у завјетној светосавској вјери својих предака - нагласио је професор Ковић.
Учесницима скупа обратио се и савјетник градоначелника Бијељине Радослав Остојић који се захвалио учесницима и оцијенио да је изузетно важно да се уз помоћ научних скупова и научних радова расвијетли и утврди све оно што се дешавало на подручју Бијељине у 20. вијеку.
- Чули смо сажетке низа занимљивих и интригантних истраживања која појашњавају токове историје на нашем подручју. Ова истраживања потврђују да је Бијељина није била скрајнута, већ су Бијељина и Семберија и људи који су овдје живјели, често одређивали ток историје на знатно ширем подручју, а чак су имали утицаја и на свјетску историју - оцијенио је Остојић.
Координатор пројекта је био проф. др Димитрије Ћеранић са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
- Држава у чијем саставу је Бијељина је најмање 13 пута мијењала име у 20. вијеку. Како би се освијетлили догађаји који су претходили настанку Републике Српске, организовали смо овај научни скуп. Зато су овдје познати правници и историчари да би појаснили многе непознанице, али и да бисмо доказали да Република Српска има легитиман разлог за постојање - био је јасан Ћеранић.
Организатори су истакли да је ово само први скуп ове врсте и најавили одржавање сличних научних скупова у наредном периоду.
