ГРАДСКИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАНОВИ ДАНАС НА ЈАВНОЈ РАСПРАВИ – ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ СЕ НАСТАВЉА
Градоначелник Љубиша Петровић изразио је захвалност свим појединцима и установама које су се одазвале како би се конструктивно дискутовало на тему израде регулационих планова „Агро-тржни центар“ и „Индустријска зона 4“ који, у коначици, у даљој процедури, требају бити усвојени.
- Град Бијељина наставља кретање путем привредног развоја. Нови Регулациони план Пословно-индустријске зоне 4 има обухват од преко 90 хектара земљишта које се налази у непосредној близини прикључка на будућу трасу ауто-пута, што ће свакако бити једно веома атрактивно земљиште, гдје у будућности треба да се налазе привредни, предузетнички и објекти индустријских постројења. У нацрту Регулационог плана „Агро-тржни центар“ је обухваћено земљиште од преко 40 хектара и оно ће, такође, послужити за развој нових и проширење постојећих капацитета привредних субјеката, што ће омогућити задржавање што већег броја људи да живе и раде у нашој Бијељини. Нажалост у ранијем периоду смо бии свједоци да већина регулационих планова из политичких разлога није добила подршку одборника у Скупштини Града, односно, да њихово неусвајање није имало стручно утемељење. Посљедица тога је градња по урбанистичком плану који дозвољава повећану спратност и излазак на предњу грађевинску линију – што у неким случајевима дословно значи излазак објекта на сам тротоар. Правилник Министарства грађевинарства и заштитне животне средине то дозвољава, али се тиме ствара урбанистички хаос. Ипак, ми смо посвећени да радом инжењера и архитеката градског Одјељења за просторно уређење израђујемо што већи број регулационих планова и упућујемо их у даље процедуре, јер ти планови у најбољим могућим оквирима регулишу степен изграђености, спратност, предвиђају број паркинг мјеста, величину зелених површина, удаљеност од саобраћајнице и других сусједних објеката и сличне битне појединости - био је јасан Градоначелник.
Борјан Максимовић, руководилац градског Одјељења за просторно уређење, нагласио је да је јако битно да се Скупштина Града позитивно одреди према ова два просторно-планска документа.
- Одјељење за просторно уређење је у обавези да ова два документа усклади ка плановима вишег реда, као што је просторни план Града Бијељина из 2019. године и Урбанистички план Града Бијељина из 2020. године. Посљедњу слободну парцелу у „Индустријској зони 2“ смо продали прије неколико дана, што је још један разлог више зашто ова два плана требају и морају бити темељ даљег развоја и инвестирања у привредни развој нашег града, а све то са циљем отварања нових радних мјеста, наплате накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, како би смо сљедеће и свих наредних година могли да се бавимо изградњом саобраћајне и комуналне инфраструктуре. Све ово радимо како бисмо спремни дочекали изградњу ауто-пута и долазак нових инвестиција како из Републике Српске тако и из региона и Европе – закључио је Максимовић.
Бранка Благојевић, в.д. директора Дирекције за изградњу и развој Града Бијељина, која је одабрана за носиоца израде ова два планска документа рекла је да је Агро-тржни центар један од најстаријих Планова који су третирали пословну зону, а који је био изван „Индустријске зоне 1“ који је у преко 70% територије реализован у првом дијелу.
- Технички и концептуално највише нам је утицаја управо та прикључна саобраћајница имала на техничко рјешење и просторну организацију у Регулационом плану „Индустријскa зона 4“, јер она дијели просторни обухват на два дијела, које је на неки начин требало повезати, што смо покушали, а мислим да смо и успјели. Ишли смо са мрежом интерне саобраћајне инфраструктуре, наравно, водећи рачуна о важећим саобраћајним прописима и рангу саобраћајница. Нацрт је у протеклом периоду био мјесец дана на Јавном излагању, за то вријеме примљено је по пет примједби грађана и других субјеката са територије Града Бијељина. Један захтјев био је да се парцела уврсти у обухват Плана, што ми не можемо испоштовати, јер је граница обухвата регулисана планов вишег реда и Одлуком о приступању. Једна иницијатива је тражила и да се предвиђена саобраћајница припоји грађевинској парцели, што опет нисмо могли да усвојимо, јер је мрежа саобраћајница основ и костур приступачности свакој парцели. Мени лично, као носиоцу израде и кординатору на Плану значајно је да смо од кључних институција као што су Аутопутеви и Путеви Републике Српске, Министарство унутрашњих послова, Министарство саобраћаја и веза, добили позитивна мишљења и одређене смјернице, као и техничку документацију коју је требало уврстити - казала је Благојевић.
