Званична интернет презентација
Град Бијељина

Куманово





Куманово се налази у сјевероисточном дијелу Сјеверне Македоније и, са преко 70 хиљада становника, трећи je град по величини (после Скопља и Битоља) и сједиште најпространије општине у овој земљи.

Повеља о братимљењу Куманова и Бијељине потписана је 2006. године.

ИСТОРИЈА

Претпоставља се да поријекло назива града потиче од имена племена Кумани које је крајем 11. вијека освојило овај крај и неко вријеме га задржало под својом влашћу.
Претпоставља се да је Куманово као насеље основано у 12. вијеку. Први пут се помиње у једном турском документу из 1519. године као село у Нагоричкој нахији са 52 породице и око 300 становника. Крајем 16. и почетком 17. вијека Куманово постаје градско насеље и центар нахије. За овај период везан је и развој града који је постао значајна раскрсница на трговачким путевима.
Турски путописац Евлија Челебија помиње да је 1660. у Куманову постојало: 600 кућа покривених ћерамидом, џамија, медреса, каравансарај, више радњи и млинова. Након продора аустријске војске на Балкан за вријеме Великог бечког рата, у кумановском крају је 1689. избио устанак у коме су се устаници уз помоћ аустријске војске борили против Турака. Устанички вођа Карпош се прогласио „краљем од Куманова“ што говори да је Куманово као насеље било на чувеном гласу.
Турско-аустријско ратовање крајем 17. и почетком 18. вијека изазвало је стагнацију трговине и Куманово губи на значају, па се у 18. вијеку у документима помиње свега два пута. 19. вијек доноси нови напредак и Куманово постаје важна тржница за жито. Жељезничка пруга изграђена седамдесетих година 19. вијека даје нови подстрек развоју Куманова које добија доминантни положај у односу на околне градова, укључујући чак и Скопље. Са економским напретком, растао је и прилив становништва.
У Првом балканском рату, октобра 1912. године, на локалитету Зебрњак у близини града одиграла се чувена Кумановска битка у којој је српска војска под командом генерала Радомира Путника до ногу поразила Турке. Ова побједа је означила почетак пораза Турске у овом рату и отворила пут за коначно ослобођење Балкана из турског ропства. Монументални споменик изгинулим српским војницима, саграђен на мјесту битке, већим дијелом су уништили бугарски окупатори у 2. свјетском рату.
У другом свјетском рату, Куманово је, заједно са Прилепом, постало познато као град у коме је избио народноослободилачки устанак.
После 1945. године Куманово доживљава брз eкономски и културни развој.

ПРИВРЕДА
Најразвијеније привредне дјелатности у Куманову припадају секундарном и терцијарном сектору. Највећи значај имају металопрерађивачка, текстилна, кожарска, прехрамбена и дуванска индустрија, као и земљорадња и трговина.
Куманово је важно раскршће саобраћајница према Скопљу, Србији и Бугарској.

КУЛТУРА
Најважније културне манифестације у Куманову су међународни Џез ­фестивал, Дани комедије, неколико дјечјих фестивала и ликовних колонија.
Најважније установе културе су Позориште, Центар за културу „Трајко Прокопиев“ и Национални музеј.
У околини града постоје значајни културно-историјски споменици, а најважнији су Градиште, локалитет из бронзаног доба, неолитски локалитет код села Доње Нагоричане, црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану из 1071. и црква Свете Богородице у селу Матејче из 1350. године.
Заштитник града је Свети Ђорђе.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, Куманово је град-побратим следећих градова: Врање, Горњи Милановац, Лесковац, Панчево, Чукарица, Косовска Митровица (Србија), Никшић (Црна Гора), Никозија (Кипар), Пловдив (Бугарска), Вараждин (Хрватска), Корлу (Турска) и Прозор (БиХ).
 
ЛИНКОВИ:
http://www.kumanovo.gov.mk
sr.wikipedia.org/wiki/Куманово