Званична интернет презентација
Град Бијељина

Косјерић


Општина Косјерић је најсјевернија општина у Златиборском округу, у западном дијелу Србије. Према попису становништва из 2011. године има 12.083 становника у 27 насељених мјеста, која су углавном смјештена у ријечним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Споразум о сарадњи (у рангу повеље о братимљењу) Града Бијељина са општином Косјерић потписан је 2013. године.

ИСТОРИЈА
У средњем вијеку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску окупацију 1463. године.
Током наредна два вијека овдје су се, једнако као и прије турске власти, укрштали путеви, који су водили од мора ка Западној Србији, односно, ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Турске прилично су прориједили становништво, које је бјежало у друге, безбједније крајеве и тамо остајало.
Тачно вријеме насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осјетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. вијека, уочи народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Златибора и Таре. Најстарији досељеници населили су, прије осталих, мјеста Варду, Таор и Маковиште.
Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре, и његова сестра са седам синова. Заиљежено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извјесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом мјесту, саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успио да срез премјести из Ужица у тек стасало мјесто.
Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године, па је 1893. године проглашен за варош. Изградња пруге Београд-Бар 1972. године означила је нову фазу развоја Косјерића.

ПРИВРЕДА
У Косјерићу су најразвијеније металска, хемијска и текстилна и индустрија грађевинских материјала, али и пољопривреда.
Титан Цементара Косјерић, основана је 1976. године и захваљујући високом квалитету цемента и професионалном односу према купцима брзо је обезбиједила сигурну позицију на тржишту Србије, Црне Горе и Хрватске.
 
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
На територији општине налази се близу стотину културно - историјских споменика, од којих је најзначајнија црква-брвнара у селу Сеча Река. Подигнута је у 15. вијеку, више пута је уништавана и обнављана. Данашњи изглед добила је у Карађорђево вријеме, 1812. године. У цркви се чува неколико вриједних икона, царске двери донесене из Херцеговине, путир из 1812. године и реликвије са Свете горе.
Међу архитектонским споменицима издваја се и Стари хан, који је подигао оснивач Косјерића Антоније Косијер средином 19. вијека.
 
КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Косјерић је поред сеоског туризма познат по разним манифестацијама од којих се издвајају „Арт Камп“ и „Чобански дани“.
„Арт Камп“ се одржава се углавном љети, а акценат је на дијалогу младих умјетника који се окупљају и својим умјетничким изразима исказују форме, облике и догађаје који су у корелацији и међусобно се обогаћују новим значењима.
Туристичко–културна манифестација „Чобански дани“ је специфичан сабор народног стваралаштва, који је као такав постао препознатљив, афирмишући прије свега аутентични приказ богате ризнице народне фолклорне, кулинарске и спортске традиције код Срба. „Чобански дани“ пoчињу на Павловдан, 13. aвгуста, поштујући традицију одржавања вашара на овај дан, када су се чобани надметали у снази и вјештинама

ЛИНК:
www.kosjeric.rs