Званична интернет презентација
Град Бијељина

Будва


Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. У општини Будва живи око 19.000 становника, од чега је на урбаном подручју око 16.000 становника.
Споразум о сарадњи у рангу повеље о братимљењу Града Бијељина са општином Будва потписан је 2018. године.

ИСТОРИЈА
Будва је стара око 2.500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору. Земља племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељенике из грчке Тебе. Кадмосов син се по миту звао Илириос, што је епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира („Illyri proprie dicti“).
Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари вјерују да је то првобитно било острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у дијелу јадранске обале Јадранског мора на подручју данашње Црне Горе, нису успјели у насељавању колониста, јер им то није допуштало домородачко становништво.
Умјесто тога, постојали су само поједини грчки трговачки центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био на територији данашње Будве (Butua). Први помен овог града налази се у V вијеку прије нове ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида („oppida civium Romananorum“) била су насеља колонизованих римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua или Butuanum (Будва). Сем римских грађана, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегијума.
Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем вијеку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико вијекова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине, Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. дио је српске државе Стефана Немање и његових насљедника. По узору на Душанов законик, у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића сачињен је Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине.
Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани су заузимали једно по једно упориште на јадранским обалама. До 1435. године Српској деспотовини су у приморју Зете одузели све територије сем Бара и Будве, а након првог пада Деспотовине под турску власт 1439. године, Млечани су искористили одсуство државне власти, предухитривши Турке, па до 1443. заузимају читав обалски појас Доње Зете - од ушћа Бојане до Котора. На тај начин под своју власт су ставили и градове Улцињ, Бар и Будву који су остали под венецијанском влашћу све до укидања Млетачке Републике 1797. године, када Будва улази у састав Аустријског царства.
У току Првог свјетског рата Црногорска војска привремено је ослободила Будву 1914. године, а дефинитивно ослобођење Будва је дочекала на Митровдан 1918. године, када су у град ушле српске трупе.

ПРИВРЕДА
Будвa, односно, Будванска ривијера je престоница црногорског туризма која своју традицију гради још од 30-их година 20. вијека. На 12 километара обале од Јаза до Петровца распоређено је 20-ак плажа међу којима су најпознатије Могрен, Јаз и Словенска плажа, а град-хотел „Свети Стефан“ је једно од најлуксузнијих љетовалишта на источној јадранској обали. Будву годишње посјети преко 800.000 туриста.
 
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
Најзначајније знаменитости се налазе унутар млетачких зидина из 15. вијека које окружују будвански Стари град. Већина архитектуре Старог града је млетачког поријекла или стила.
У Старом граду су најважнији архитектонски објекти двије католичке цркве - Светог Ивана, која је саграђена око 1200. године и све до укидања Будванске бискупије била је у рангу катедрале и Богородичина црква из 840. године, односно, српска православна црква Свете Тројице, саграђена 1804. године.
И остали дијелови Старог града су у највећој мјери сачували аутентичност прошлог времена, а најстарији дио Будве је омиљена дестинација не само посјетилаца овог града, него и цијеле црногорске обале.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Током цијеле године у Будви и околини се организују бројне културне манифестације од којих су многе традиционалне...
По традицији, значају и посјећености се издвајају:
Позоришни фестивал „Град-театар Будва“ се од 1987. године одвија у љетним мјесецима, уз бројне пратеће програме. Замишљен као пресјек савремених остварења прије свега позоришног, а потом и ликовног, музичког и књижевног стваралаштва, Град театар квалитетом програма потврђује свој реноме не само као домаћин бројним трупама и ствараоцима, већ и квалитетом продукцијске дјелатности којом преиспитује аутентично културно наслијеђе Будве и Црне Горе и његово имплементирање у савремене моделе умјетничког дјеловања. За кратко вријеме је израстао у један од најзапаженијих културних догађаја на простору некадашње Југославије и из године у годину који привлачи врхунске ствараоце и бројну публику.
Музички фестивал „Си денс“ (Sea Dance) своју мисију окупљања љубитеља доброг поп, рок и електронског звука започео je 2014. године на плажи Јаз, као продужетак новосадског Егзита, а од 2018. године пресељен је на плажу Буљарица. Већ од првих издања почео је да осваја међународна признања за најбоље фестивале средње величине, a листа музичких звијезда из читавог свијета које су наступале на „Си денсу“ је импресивна. Сваке године привуче десетине хиљада посјетилаца.
Увод у туристичку сезону представља МЕТУБЕС – mеђународна туристичка берза која се у Будви одржава у марту.
Мјесец мај је резервисан за Будвански карневал, а популаран међу туристима и приморцима је и „Паштицада Фест”који се одржава крајем јуна у Петровцу. Једнодневна манифестација је посвећена паштицади – популарном приморском јелу, али не изостају ни бројни пратећи забавни садржаји.
Почетком септембра одржава се „Фешта од смокава“, а „Даном шируна“ прве суботе у октобру, посвећеним специјалитетима од морске рибе, заокружује се сезона љетних догађаја на Будванској ривијери.
Будвани су се потрудили да туристичку сезону продуже и на крај, односно, почетак године и зато организују бројне концерте и друге догађаје у оквиру новогодишњих празника.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, Будва је побратим са бројним градовима и општинама у региону и свијету.
 
ЛИНК:
http://budva.me/