Званична интернет презентација
Град Бијељина

Брашов




Брашов је град у средишњој Румунији и, после Клужа, најважнији је град у провинцији Трансилванији.
Простире се на 267 квадратних километара, a са 253.000 становника колико је, према последњем попису из 2011. године, живјело у Брашову, ово је седми град по величини у Румунији.
 
Споразум о сарадњи (у рангу повеље о братимљењу) између Брашова и Бијељине потписан је 2018. године.

ИСТОРИЈА
Историја Брашова као града почиње у првој половини 13. вијека, када њемачки Тевтонски витешки ред, у оквиру утврђивања јужнокарпатске границе Краљевине Мађарске према Турској Царевини, на мјесту села Брашов подижу утврђени град Кронштат. За њима су дошли њемачки колонисти, познати као Трансилванијски Саси који су дали важан печат развоју града све до савременог доба, а саски стил архитектуре у Брашову видљив је и данас.
Први сачувани помен данашњег имена Брашова потиче из 1252. године.
Поред њемачког становништва унутар градских зидова, у првим вијековима постојања града Брашова, предграђа су била насељена Румунима, Бугарима (који су временом углавном румунизовани) и Мађарима.
Повољан географски положај Брашова између Турске и Мађарске омогућио је, прије свега, саским трговцима да се обогате, а с њима и цијелом граду који од 17. вијека постаје важно средиште румунске културе и образовања. Овдје су 1835. године покренуте прве новине и основана прва установа за више образовање на румунском језику.
У Првом свјетском рату, Брашов је први пут кратко ослобођен 1916. године, а од 1918. године је, заједно са Трансилванијом, уједињен у Крањевину Румунију, што су подржали и представници Нијемаца из Брашова. Период између два свјетска рата је вријеме економског и културног процвата Брашова.
Брашов је од 1950. до 1960. године носио име Орашул Сталин, а период након Другог свјетског рата био је вријеме убрзане индустријализације.
 
ПРИВРЕДА
Брашов је данас привредно средиште јужне половине Трансилваније, а у најзначајнијим индустријским погонима производе се камиони, хидраулични мјењачи, ауто дијелови, куглични лежајеви, грађевински материјали, ручни алати, намештај, текстил, обућа и пиво.
Град је и важно туристичко одредиште захваљујући очуваном старом градском језгру са бројним црквама, трговима, палатама и парковима, као и оближњим најбољим румунским зимским комплексима, међу којима је најпознатија Појана Брашов.
Сједиште је Трансилванијског универзитета.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
Највећа знаменитост Брашова је протестантска „Црна црква“, за коју се претпоставља да је највећа готичка црква између Цариграда и Беча. Изграђена је између 1383. и 1480. године, а име је добила по пожару из 1689. године, у коме је нагорјела и добила данашњу боју.
Најстарији православни храм је црква Светог Николе, изграђена крајем 15. вијека на темељима старије цркве из 13. вијека.
Некадашња Градска кућа изграђена је у 14. вијеку и била је сједиште градоначелника 500 година, а у близини Брашова је и популарни замак Бран, који је био у власништву војводе Влада Цепеша, који је био инспирација Брему Стокеру за лик грофа Дракуле.
 
КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Брашов је мјесто одржавања најпопуларнијег музичког фестивала у Румунији – Златног јелена (Cerbul de Aur). Традицију вуче од 1968. године и од тада, уз прекиде, одржан je 18 пута, а на фестивалским бинама наступиле су бројне свјетске музичке звијезде.
Од манифестација у Брашову се издваја и неколико великих тркачких и бициклистичких спортских манифестација, румунска верзија „Октоберфеста“  у септембру, фестивал традиционалне музике „Флори ин Тара Барсеи“ (Flori în Ţara Bârsei) у марту и фестивал рок-музике „Рокштат икстрим фест“ (RockStadt Extreme Fest) у августу.
 
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, Брашов има још шеснаест градова-побратима: Тампере (Финска), Тур (Француска), Ђер (Мађарска), Ришон Лецион (Израел), Холстебро (Данска), Мусашино (Јапан), Кронштат (Јужба Африка), Гент (Белгија), Лидс (Велика Британија), Минск (Белорусија), Трикала (Грчка), Венариа Реале (Италија), Кливленд (САД), Нирнберг (Њемачка), Ербил (Ирак; Курдистан) и Линц (Аустрија).
 
ЛИНК:
http://www.brasovcity.ro/