Званична интернет презентација
Град Бијељина

Децембар је за етнолошки филм



Као и претходних десет година децембар у Музеју Семберије разервисан је за Смотру етнолошког филма, коју ова установа културе, већ традиционално рганизује у сарадњи са  Етнографским музејом из Београда.
Филмови који ће бити приказани су из такмичарског и информативног програма овогодишњег XXVIII Међународног фестивала етнолошког филма, одржаног у Београду од 7. до 10. октобра 2019. године.
Бијељинска публика ће имати прилику да погледа девет филмова – четири из Србије и по један из Хрватске, Словачке, Белгије, Ирана, као и један филм рађен у копродукцији Русије и Пољске.
Филм „Певај“ (Русија и Пољска) отвориће овогодишњу Смотру и лауреат је 28. београдског Фестивала етнолошког филма. Режију и сценарио потписује Олга Короткаја која је у филму приказала хомеи - посебан облик грленог пјевања које практикују домородачки народи руске републике Тува. У традицији патријархалног друштва, ова врста стварања музике резервисана је за мушкарце, а главна јунакиња филма је једина жена која подучава хомеи.
Ирански филм „Девојка из Парсијана“, редитељке Париназ Хашеми Мобараке, прати борбу неколико Иранки из малог јужњачког мјеста које дају све од себе да им се врати једно од њихових забрањених права.
Суживот Срба, Бошњака и Хрвата у Дистрикту Брчко, након грађанског рата у БиХ, тема је белгијског филма „Оно заједничко“ у режији Одри Кекелбергс.
Србијански филм „Папирнати живот“ прати један дан ромске породице сакупљача секундарних сировина, настањених у насељу Црвена звезда у Нишу. Редитељ и сценариста Зоран Таировић пратећи њихове активности – сакупљање и разврставање старог гвожђа и хартије, породични ручак, као и њихове свакодневне разговоре, представљајући нам слику о начину на који они преживљавају и о тешкоћама које имају.
Како протиче дан влашке врачаре Десанке, како с њом живе њени најближи, да ли она решава своје проблеме подједнако лако као и туђе бијељинска публика може поглетати у филму „Тако ми на истоку“ Катарине Мутић.
Филм „Симфонија“ Владимира Перовића такође је сниман у Србији и бави се животом разочараног Радета (35) који одлази у дивљину и настањује се у колиби чукундеде. Тамо, при врху Соколске планине, чува овце и ужива у звуцима, бојама и кретњама у природи и традиционалном начину живота. Привидно усамљен, он тврди да је у ствари слободан, а увече слике живота у планини дели са друштвом, путем фејсбука и инстаграма.
Словачка ће бити представљена филмом „Дух јагуара“ чији редитељ Павол Барабаш прича причу о четири пријатеља, који осећају да су повезани са нетакнутом природом наше Мајке Земље, крећу у амазонску прашуму на путовање пуно изазова. Веслају низ дивље реке и пешаче кроз густе шуме како би постали дио индијанског племена Ходи.
Хрватски филм „Сакрештајн“, који је награђен на фестивалу у Београду за допринос нематеријалном културном наслеђу, дјело је редитеља Луке Клапана.  Главни јунак Стипе живи у идиличном далматинском мјесту Новиград и један је од ретких становника који нису изгубили вјеру. Стипе је последњи сведок локалних традиција и обичаја.
„Звук лампаша“ из Србије затвориће овогодишњу Смотру етнолошког филма.  Снимљен је током Међународног студентског филмског кампа „Интеракција“ и биљежи причу о Драгану, музејском домару и чувару у Ужицу, који има своју пасију. Већ дуже од двадесет година у слободно вријеме Драган поправља старе радио апарате, јер му посао у музеју узима му много времена и не испуњава га у потпуности. Он сваки дан живи за завршетак посла у музеју и одлазак кући. Режију и сценарио потписује Антонија Милчева.
Филмови ће бити емитовати сваке сриједе у децембру, од 18:00 часова, у просторијама Музеја Семберије. Улаз је слободан!