Званична интернет презентација
Град Бијељина

Основати прихватилиште за дјецу у ризику


      
​Градоначелник Бијељине одржао је данас састанак са представницима Удружења грађана за промоцију образовања Рома „Отахарин“ на којем је најавио да ће Скупштини Града упутити иницијативу за оснивање прихватилишта за дјецу без адекватног родитељског старања, као и за дјецу која су у ризику да постану жртве кривичних дјела.
Извршни директор „Отахарина“ Драган Јоковић навео је да ово удружење годинама ради на иницијативи за отварање прихватилишта, чиме би ефикасно био ријешен проблем просјачења.
- Захвалио бих градоначелнику Мићићу на разумијевању и подршци, јер је све више дјеце на улицама. Нису то само малишани који просе, него и дјеца у радној експлоатацији. Дневни центар за смјештај овакве дјеце, који функционише у Бијељини, не може трајно да ријеши проблем, јер се дјеца навече враћају кући, али ако би боравила три мјесеца у прихватилишту, за то вријеме би могао да буде ријешен њихов статус – поручио је Јоковић.
 

Према његовим ријечима, у Бијељини је евидентирано шездесеторо дјеце која просе или их породице и појединци искориштавају као радну снагу.
- Предложили смо да прихватилиште буде отворено у просторијама затвора код старе жељезничке станице, који ће у међувремену бити премјештан у нови објекат. Тиме би се Град Бијељина придружио Бањалуци, Тузли и другим градовима који имају прихватилишта, а могао би да постане и регионални центар за прихват дјеце у ризику – нагласио је Јоковић.
Шеф градског Одсјека за образовање и науку, невладине организације, омладину и породичну заштиту Љубица Млађеновић подсјетила је да је Град Бијељина један од иницијатора оснивања Радне групе за заштиту и безбједност дјеце.
- Године 2012. донесен је протокол који се тиче спречавања просјачења на подручју града, а ревидиран је 2018. године. Прихватилиште би значило много за Бијељину и цијелу Републику Српску, јер су капацитети за прихват дјеце, попут бањалучког Дома „Рада Врањешевић“, већ попуњени. У договору са Центром за социјални рад, осмислили бисмо начин његовог функционисања, а осим са дјецом, стручна лица би радила и са родитељима – додала је Млађеновићева.