Званична интернет презентација
Град Бијељина

Упркос корони успјешна година за пољопривреднике



- По садашњим подацима Одјељења за пољопривреду, јесења сјетва је скоро завршена, а план сјетве је премашен за десет одсто у односу на прошлу годину. То значи да ћемо имати довољне количине хљебног жита и других култура, што нам даје извјесну сигурност у кризним временима, као што је овој период нестабилности изазван пандемијом вируса корона – истакао је Стеван Тривковић, начелник градског Одјељења за пољ​о​привреду на данашњој конференцији за медије.
Што се тиче подстицаја за меркантилну пшеницу, који износи 300 КМ по хектару, он ће бити исплаћен произвођачима и наредне године.
- Процедура подношења захтјева је измијењена и произвођачи ће захтјев за подстицај поднијети након изласка Правилника за 20201. годину, а не као што је то било да сада, до 31. јануара. Одјељење за пољопривреду ће учинити све да помогне пољопривредним произвођачима да изврше регистрацију у АПИФ-у, што је прва ствар коју након Нове године морају учинити, а након тога да сачекају објаву Правилника, на основу чега ће остварити право на подстицајна средства – појаснио је Тривковић.
Начелник је поручио пољопривредним произвођачима да до 30. новембра могу у Одјељењу за пољопривреду поднијети захтјев и за средства нам​и​јењена инвестицијама на пољопривредним газдинствима.
- Право подношења захтјева имају физичка лица која се баве сточарством, воћарством и повртларством, а максималан износ који могу добити је до 15.000 КМ. Оно што пољопривредницима обично представља проблем је грађевинска дозвола за пољопривредне објекте, а на њој инсистирамо јер је потребна за све активности пољопривредника које се буду одвијале према ЕУ фондовима. Такође, што се тиче изградње објеката за пољ​о​привредну производњу, битно је напоменути да су објекти до 500 квадрата ослобођени плаћања ренте за претварања пољопривредног земљишта у грађевинско. Пољопривредницима су на располагању службеници Одјељења за пољ​о​привреду у пружању помоћи око процедура приликом добијања грађевинских дозвола. Рента прописана законом није мала и износи за прву класу земљишта 6,60 КМ по квадрату – истакао је Тривковић, и додао да су, осим средстава нам​и​јењених изградњи објеката, пољ​о​привредницима на располагању и средства за набавку опреме у сточарству, воћарству и повртларству.
Начелник је најавио да ће у наредној години пољопривредним произвођачима бити на располагању и средства из ЕУ фондова, у износу од 20 милиона КМ за период од 2020. до 2024. године.
- Одјељење припрема људе који ће помоћи пољопривредницима да аплицирају за средства ЕУ фондова јер су проц​е​дуре изузетно захтјевне и због тога ћемо им бити на расп​о​лагању – најавио је Тривковић.
Након још једног апела грађанима и политичким партијама да је здравље прече од свега, да поштују прописане мјере и избјегавају масовнија окупљања, јер је на болничком лијечењу 120 особа заражених вирусом корона, градоначелник Бијељине Мићо Мићић је оцијенио да је, ова година пољопривредницима била родна, али се због епидемиолошке ситуације јавио проблем пласмана робе.
- Градска управа заједничким напором и средствима са Владом РС и ресорним министарством реализује пројекат наводњавања Семберије. За сада је вода доведена на преко хиљаду хектара земљишта, а ових дана ће бити пуштена вода кроз потпуно обновљен и реконструисан канал Дашница, који поред естетске дим​н​езије штити град од поплава и омогућава да вода каналом Стара Дашница дође до Доњег Црњелова и Батковића. Сва каналска мрежа за наводњавање и одводњавање је очишћена – љети када је суша вода из ријеке Дрине може да дође до обрадивог земљишта, а зими ће вода пумпама бити пребацивана у Саву. Бијељина је житница Републике Српске и због тога је потребно да што веће површине земљишта буду покривене системом за наводњавање – појаснио је Мићић.
Као наредни циљ Градске управе Мићић је најавио изградњу Дринског насипа, чиме би Семберија у потпуности била заштићена од поплава.
Што се тиче споразума „Мали Шенген“, Градоначелник је оцијенио да је семберским пољопривредницима управо то недостајало.
- Раније су пољопривредни произвођачи имали могућност пла​с​мана робе у свим републикама некадашње државе. Сада ће „Малим Шенгеном“ поново бити отв​о​рена могућност за неометан проток роба и услуга – сматра Мићић.