Шљива као важан дио исхране и привређивања становништва у западној и централној Србији, али и у Семберији и подмајевичком крају, тема јегостујуће изложбе „Традиционални производи од шљива“ Народног музеја у Ваљеву, која је у оквиру „Пантелинских дана“ отворена синоћ у Музеју Семберије.
Представљена поставка је резултат теренског рада од 2017. године, који је вршен на територији ваљевског, колубарског, ужичког краја и чачанског краја. Поред изложених фотографија, предмета који се користе за прављење производа од шљиве и докуметарног филма о шљиви, посјетиоци изложбе су имали прилику да уживају у сјајним укусима производа од шљива - шљивопити, кнедлама, мафинима, штрудли и другим посластицама.


На просторима Балкана шљива се појављује у четвртом вијеку прије нове ере. У Средњем вијеку прехрамбени производи од шљиве су били предмет трговине са Дубровачком републиком, а ово воће се често помиње као трговачка роба и у каснијим вијековима, поготово у aустро-угарским документима.
Гордана Пајић, етнолог у Народном музеју Ваљево и аутор изложбе истиче да је шљива у исхрани становништва западне и централне Србије веома значајна, а становништво се почело бавити интензивном производњом овог воћа од средине 19. вијека.
- Шљива се користила чешће у прерађеном стању као сува шљива, слатко, пекмез, шљивани колач, него свјежа. Од 19. вијека појављује се организована производња и откуп овог воћа, посебно суве шљиве. У периоду између два свјетска рата, шљива и пекмез од шљива били су артикли којима се пословало и на берзи - истиче Пајићева.
Шљива је била важна и у вријеме мира и у вријеме рата, а посјетиоци имају прилику да виде и фотографије индустријске производње пекмеза од шљиве настале за вријеме Првог свјетског рата.
- Након Другог свјетског рата шљива остаје важан прехрамбени производ становништва, али постаје и битна трговачка роба, тако да нова држава помаже сељацима да обнове своје сушаре, а отварају се и нове у склопу задруга. Отворене су и фабрике које су се бавиле прерадом шљиве - у Ваљеву„Србијанка“, а у Пожеги „Будимка“ - додала је Пајићева, упознајући посјетиоце изложбе о значају овог воћа за наше поднебље.
На изложби се могу видјети и предмети који су се користили за служење слатка од шљива, које се обично гостима послуживало за славу. У ваљевским свадбеним обичајима до скора је практиковано да се други дан свадбе засади млада шљива која се кити. Новац који се тресао са те шљиве млада је стављана у кецељу.
Изложба је први пут приређена 2017. године у Народном музеју у Ваљеву и од тада је, захваљујући подршци Министарства културе Србије, била постављена у неколико изложбених простора, међу којима је био и Сајам шљиве у Осечини - манифестацији која 15 година промовише шљиву као важан производ у прехрани и као важан бренд ових простора