​Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и градоначелник Бијељине Мићо Мићић састали су се данас са менаџментом Бање Дворови и поручили да ће до Нове године бити успостављена нова власничка структура у овој јавној установи, што ће бити први корак ка јачању Бање, њених капацитета и правилном кориштењу туристичког потенцијала.
Додик је истакао да ће Бања Дворови задржати статус јавне установе, али да ће већинско власништво вјероватно имати Влада Републике Српске.

 

- Бања ће остати јавна установа јер сматрамо да ресурс који има, а то је геотермална вода, припада свим грађанима. Ситуација у вези са вирусом корона показала је да су се приватни хотели нашли у много тежој ситуацији од оних који су у власништву државе, али овдје првенствено треба да ријешимо велики дуг који је оставило претходно руководство и да дођемо до начина дугорочног финансирања - поручио је српски члан Предсједништва БиХ.
Градоначелник Мићић сматра да је долазак господина Додика и господина Вишковића охрабрујући знак за Бању Дворови и да је изгледно стављање у функцију свих бањских капацитета.
- Овај комплекс може да има 400 лежаја, а љековита вода сталне температуре 75 степени Целзијусових нешто је чиме не може да се похвали много локалних заједница. Договорили смо један облик заједничког инвестирања Града и Владе Републике Српске, што ће резултирати завршетком изградње затвореног базена, али и хотела. Све то донијеће у Семберију и најмање стотину нових радних мјеста, а Бањи ћемо вратити статус туристичког бисера Семберије - рекао је први човјек Бијељине.
Према ријечима предсједника Владе Српске Радована Вишковића, једино су још Бања Дворови и Вишеградска бања у потпуном власништву локалних заједница.
- Бања Дворови до сада није била у систему здравствене заштите Републике Српске и то ће се ускоро промијенити. Природни ресурс који посједујемо морамо да ставимо у функцију и да од њега имају корист и Бијељина и Српска - истакао је Вишковић.
Директор Бање Милорад Зекић нагласио је да ова установа биљежи око три милиона марака дугова, а да је за њено осавремењавање и нормално функционисање потребно уложити око 15 милиона КМ.