Званична интернет презентација
Град Бијељина

Изгубљено царство Moнгола на фотографијама у Музеју Семберије


 
Неуморни путник, планинар, фотограф и истраживач Слободан Симикић, који већ деценијама одлази у свијет и враћа се својим Лопарама, доносећи у родни крај дио атмосфере из далеких и мање далеких земаља, на изложби фотографија која је постављена у Музеју Семберије испричао је причу о Монголији и људима који живе у тој огромној држави.
 
Отварање изложбе фотогафија, насталих 2019. године, пратило је и казивање о прошлости и садашњости Монголије, некада највећем царству на земљи, а данас потпуно другачијој земљи, специфичног духа пријатељства и гостољубивости.
- Сви путописи о Монголији углавном говоре о главном граду или околини, иако је ријеч о земљи чија површина одговара површини западне Европе. Најненасељенија је држава на свијету, није лака за путовање и ријетко је посјећују туристи. Моја жеља и циљ нису били да направим умјетничке фотографије, већ документарне, које ће представити Монголију како сам је видио – истакао је Симикић.
Он је истакао да га је код Монгола највише одушевила њихова гостољубивост.
- Као епитет им се приписује и сиромаштво. Они можда нису материјално богата земља, али су у култури, понашању и стилу живота јако богати. Људи који чувају најбоље чиниоце вишемиленијумске традиције су највећа вриједност Монголије – оцјењује Симикић.
Он је додао да је у Монголији и однос према биљкама и животињама нестваран – нико не сијече шуму, јер сматрају да свака биљка има душу. Монголи су и народ који је углавном номадски – живе са животињама и живе од животиња, а у монголским степама има шеснаест пута више коња него људи.

Изложба је постављена до 31. октобра, а организована је уз подршку ПЕД „Мајевица“ из Бијељине, са чијим је члановима Симикић често на планинарским походима.