Званична интернет презентација
Град Бијељина

Представљени стратешки документи пронаталитетне политике




У Градској управи представљени су стратешки документи „Приједлог мјера пронаталитетне политике“ и „Анализа стања демографског развоја Града Бијељина“, која је први документ ове врсте једне од локалних заједница у Републици Српској. Документе је израдио експертски тим за популациону политику, који је 29. априла 2021. године формирао градоначелник Љубиша Петровић.
 
- Прије свега, морам да се захвалим свим члановима експертског тима на вриједном и добром раду. Приједлог мјера пронаталитетне политике ће бити упућен у скупштинску процедуру, и финансираће се са буџетске позиције за провођење ових мјера, коју смо ове године први пут званично уврстили у Буџет Града и која износи 170.000 конвертибилних марака. У нацрту буџета за наредну годину ћемо предложити и повећање ове буџетске позиције. Ово што сада радимо праве резултате ће дати за око 25 година, а да смо овако радили у периоду око 2000. године данас не би били у овако лошој демграфској ситуацији. Крајем маја ћемо расписати јавну набавку за набавку бесплатних уџбеника за све основце на територији Града Бијељина, аланирамо и да повећамо субвенције за боравак дјеце у вртићима, стипендирамо још већи број студената, као и да обезбиједимо још повластица за породице са дјецом - истакао је градоначелник Петровић.
 
Град Бијељина субвенционише родитеље прворођеног и другорођеног дјетета са 400 конвертибилних марака, док је накнада за трећерођено дијете 600 КМ.
 
- На основу демографске анализе установили смо да Бијељина од 2002. године има негативан природни прираштај. Зато смо израдили пар демографских модела помоћу којих смо сазнали колико нам је ђиворођене дјеце потребно да би преокренули негативан тренд, као и да установимо разлоге за мали број рођених и тренд све каснијег ступања у брак. Стопа укупног фертилитета у 2020. години је 1.44, а за природну ревитализацију становништва потребна нам је стопа од 2.1. Предложеним мјерама популационе политике настојимо да ублажимо негативне трендове и да стимулишемо рађање за потребнио повећање од 42 процента - нагласила је члан експертског тима и демограф Рада Голуб.
 
Уз стратешке документе представљени су и брошура „Мапа развоја дјетета до 7. године“ и промотивни видео екпертског тима.
 
- Фертилитет је значајно смањен у земљама развијеног свијета. Код нас, жене у просјеку прво дијете роде у 29. години, а некада је просјек била 21 година. Што је жена старија њена плодност се смањује, а нарочито опада након 32. године. Такође, неоправдано је порасла и вјера у успјешност вантјелесне оплодње. У складу са наведеним, један од важнијих предложених мјера је подстицање ранијег рађања - сматра члан експертског тима и специјалиста гинекологије и акушерства Милан Арсеновић.