ТЕМАТСКА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ О БАЊИ ДВОРОВИ 8. ЈУНА
Данас је одржан међустраначки састанак представника свих странака заступљених у локалном парламенту на којем је постигнут договор у вези са термином одржавања наредног скупштинског засиједања.
Договорено је да тематска сједница, са једном тачком дневног реда - Информација о тренутном стању у ЈУ „Бања Дворови“- буде одржана 8. јуна текуће године.
Предсједник Скупштине Града, Александар Ђурђевић рекао је да је одржавање сједнице иницирала коалиција „Договор за Бијељину“ и нагласио да не постоји никакво ванредно стање у поменутој установи, те да Бања функционише уобичајено и пружа своје услуге редовно, јер је сезона отворена.
- На сједници 8. јуна биће ријечи о рјешењима за дугорочне проблеме који постоје у овом предузећу. У претходном периоду је о „Бањи Дворови“ било ријечи и у Влади Републике Српске. Директор Бање, градоначелник Петровић и ја смо разговарали са ресорним министром у више наврата, али и на форуму у Цириху - казао је Ђурђевић, додајући да је бањски туризам битан за наш град, регију и цијелу Републику Српску.
Ђурђевић је напоменуо да у области бањског туризма постоји јака конкуренција, да локална заједница нема довољно новца за нова улагања у Бању, те да је једно од могућих рјешења пренос управљања на Владу Републике Српске, уз гаранције одређених улагања што би могло довести до нових запошљавања.
- Друга опција је, ако би биле проведене одговарајуће статусне промјене, нека врста јавно- приватног партнерства. Тренутни проблем је и статус ЈУ „Бања Дворови“, јер као такав не допушта могућност да Влада или приватни партнер улажу средства у обнову - појаснио је Ђурђевић.
Он је истакао да ова тема не треба да буде политизована, јер је суштинско питање како спријечити пропадање нечега што има велике развојне шансе и што је, на крају крајева, природно богатство.
По завршетку мађустраначког састанка, директор „Бање Дворови“ Милорад Зекић рекао је да је сезона отворена, да Бања функционише као и до сада, али да се стањем бројних објеката требало бавити раније.
- Многи објекти су завршени 1992. године и од тада није било значајнијих улагања. Мора се пронаћи стратешки партнер који ће ове обновити објекте. На тај начин би могло бити отворено око стотину нових радних позиција и повећани смјештајни капацитети - објаснио је Зекић.
