Званична интернет презентација
Град Бијељина

Девета Смотра археолошког филма



У сарадњи са Народним музејом у Београду, Музеј Семберије од 13. фебруара до 6. марта девети пут организује Смотру археолошког филма. 
Ове године бијељински љубитељи археологије и историје ће имати прилику да погледају два филма из Њемачке, пет из Србије и три из Италије.Према оцјени стручњака из Музеја Семберије, изабрани филмови се одликују високим научним квалитетом, као и атрактивним приступом културној баштини, те тако омогућавају не само стручњацима него и свима онима које привлаче старе цивилизације, да се упознају са значајним и драгоцjеним археолошким налазима. То су углавном новости и репортаже, али и образовни филмови који представљају важна открића и изузетна достигнућа прошлости из различитих цивилизацијских периода.
Филмови ће бити приказивани сриједом  од 18:00 часова у просторијама Музеја Семберије, а улаз је слободан.
За прву сриједу, 13. фебруара, на репертоару је њемачки филм „Сензационално откриће у Бразилу. Први Американци“ (Sensationsfund in Brasilien. Die ersten Amerikaner) у 18:00 часова који ће публику одвести у сјевероисточни дио Бразила и упознати је са остацима материјалне културе и умјетности људи који су живjели на овом подручју прије више десетина хиљада година. Њемачки је и други филм који ће бити приказан првог дана Смотре – „Лав-човјек“ (Die Restaurierung des Löwenmenschen). У току 2012. године у Еслингену у Њемачкој окупила се група стручњака да напишу завршно поглавље археолошке приче започете 1937. године – рестаурацију Лав–човјека, односно, фигурине од слоноваче настале током последњег леденог доба, а пронађене у пећини Штадел Холенштајн. Остаци материјалне културе првог модерног човјека – кромањонца, међу којима је и ова фигурина, од 2017. године су на УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине.
Наредне сриједе, 20. фебруара, биће емитована два италијанска филма.
Први је „Нови осврт на Назарет: археологија и традиција“ (Rivisitare Nazareth: Archeologia e tradizione nel villaggio abitato da Gesù) – о истраживању археолога из Енглеске, Израела и других крајева свијета у древном Назарету и његовој широј околини. Овај филм нуди одговоре оусловима живота народа који је насељавао Назарет у античко доба и преображају једног малог села у центар хришћанског ходочашћа.
Филм „Лица Етрураца – канопске вазе из Толеа“ (Facce di Etrusco – I Vasi Canopi di Tolle). Путовање кроз вријеме води гледаоце на археолошка ископавања некрополе Толе на територији Тоскане. Управо на овом локалитету пронађене су канопске посуде за које се верују да припадајуетрурској култури.
Трећег дана Смотре, 27. фебруара, биће емитована три филма из Србије. Филм „На трагу царске палате – Пројекат Глац“ прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац код Сремске Митровице. На простору данашње Србије рођено је седамнаест римских царева. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимин Даја у Шаркамену и Константин на Медијани. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.
Причу о изгубљеном и давно заборављеном граду испод Космаја старом преко 2000 година доноси филм „У потрази за античким Ел Дорадом“. Град се звао Демесум, развио се око античких рудника олова и сребра, а овдје је римски император Диоклецијан одржао сабор о рударству.
Филм „Археолошки локалитет ‘Анине’ – Вила Рустика“ прати најновија археолошка истраживања на локалитету „Анине“ у селу Ћелије код Лајковца гдје је пронађено комплексно пољопривредно имање и занатски центар из касноантичког периода.
У сриједу 6. марта биће емитована два филма из Србије и један из Италијански. „Петрус, средњовековни град“ прича о средњовјековној тврђави Петрус код Параћина која крије слојеве из бројних периода цивилизације. Владар тврђаве, као и цијеле Петрушке области, био је жупан Вукослав коме је цар Душан додијелио ову област на управу средином 14. вијека. На овом мјесту се налазило и праисторијско насеље из периода старијег гвозденог доба, а у VI вијеку ту је постојало рановизантијско утврђење, подигнуто у доба цара Јустинијана.
И „Игра престола, српски витешки код“ говори о Србији у времену цара Душана Силног, када су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али биће ово права српска „игра престола“ у најсјајнијем периоду српске државе у историји, када се протезала од Дунава до Коринтског залива, од Јадранског до Егејског и Јонског мора. Јунак ове епизоде је први српски цар - Душан Силни, једини средњовековни владар и једини Немањић, сахрањен у Београду.
Овогодишњу смотру затвара италијански филм „Трајан“ (Traianus),  о првом римском цару којега је усвојио претходни цар с којим није био ни у каквом сродству, било рођењем или брачним везама. Такође је био други у низу петорице добрих царева који су наслеђивали један другога путем усиновљења и током већег дијела 2. вијека обезбиједили царству унутрашњу хармонију и добру владу. Осим тога, Трајан је као Хиспанац био први цар рођен у некој провинцији. Уз све већи број провинцијалаца у сенату, уздизање једног од њих на царски престо било је практично неминовно.