Званична интернет презентација
Град Бијељина

Музеј Семберије: изложба о генију



​Поводом 140 година од рођења Милутина Миланковића, у Музеју Семберије од 28. маја је постављена изложба „МИЛАНКОВИЋ 1879-2019“ о животу и дјелу једног од највећих српских научника, чији врхунски домети у математици, астрономији, климатологији и геофизици знатно превазилазе вријеме у којем је живио, а по значају умногоме су изашли из граница Србије и Југославије.
Миланковић је цијели живот посветио теорији и популаризацији науке, али и њеној примјени у пракси. Професор примијењене математике на Универзитету у Београду је био од 1909. до 1920, а небеске механике од 1920. до 1955. године. Био је и декан Филозофског факултета, пионир у ракетном инжењерству, потпредсједник Српске академије наука и умјетности, директор Астрономске опсерваторије у Београду, реоснивач Комисије за небеску механику при Међународној астрономској унији...
Ипак, два његова кључна доприноса науци су „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система, као и теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промјена узрокованих астрономским промјенама њеног положаја у односу на Сунце, данас познато као „Миланковићеви циклуси“. Ово теоријско објашњење укључује појаву ледених доба током прошлости наше планете, али и предвиђање климатских промјена које се могу очекивати у будућности. Миланковић је основао и планетарну климатологију, израчунавањем температурних услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и на Меркуру, Венери, Марсу и Мјесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча.



Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, а током професорске каријере остао је вјеран и свом првом животном позиву — грађевинарству. Радио је као конструктор, статичар и супервизор на низу грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије, па је и већина патената везана за ову област.
Наш великан је 1923. године предложио и реформу Јулијанског календара, што је прихватила већина православних цркава, али нису Руска, Српска и још неке православне цркве. У то вријеме, Миланковић је изражавао сумњу да период обртања Земље можда није константан, али ово је било немогуће доказати и потврдити све до појаве кварцних и атомских часовника.
По Милутину Миланковићу су названи по један кратер на Марсу и Мјесецу, као и астероид у појасу између Јупитера и Марса.
Приређивачи изложбе су Музеј Семберије и Савез иноватора Републике Српске, а посјетиоци је могу погледати до 13. јуна.