ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА У БИЈЕЉИНИ И ПОТЕНЦИЈАЛНИ НОВИ СИСТЕМИ ТОПЛИФИКАЦИЈЕ
Загађеност ваздуха у Бијељини годинама уназад је висока у зимском периоду, а потврда тога су резултати мјерења која се спроводе од 2006. године. Разлози за ову забрињавајућу чињеницу су бројни.
Први у низу чинилаца који могу бити означени као кривци за лош квалитет ваздуха у Бијељини јесте географски положај - град се налази у равници, а клима се, у односу на претходне деценије, значајно промијенила. Елементи микроклиме - струјање ваздуха, вјетар, атмосферски притисак, влажност ваздуха - значајно утичу на ниво загађености. Велика повећања загађења се везују за зимски период, посебно за мјесеце новембар, децембар, јануар и фебруар.
Логично је да ширење града за посљедицу има пораст емитовања загађујућих честица, али, ако се изузме висока фреквенција собраћаја у самом центру града, индивидуална ложишта за сада представљају највећи проблем.
Наиме, угаљ као енергент се и даље највише користи. Јавне установе, стамбено-пословни објекти и домаћинства, односно њихово загријевање у зимском периоду, су велики произвођачи загађења, јер се за њинове котловнице користи угаљ, углавном најлошијег квалитета. У центру града су бројни објекти који се грију преко котловница на угаљ - зграда Суда, Пореске управе, Музичке школе. Као кључне тачке у загађењу града треба навести и индустријску зону, насеље Интергај и Топлану.
Рјешење за овакву ситуацију је проналазак алтернативе када је ријеч о енергентима, а гас је једно од рјешења којим ће бити смањена емисија угљен-диоксида у атмосферу.
Пројекат гасификације града је завршен. Изграђен је и стављен под притисак комплетан гасовод у дужини од 320 километара, комплетна инфраструктура је разведена, тако да се, кад буду створени одговарајући услови од стране регулатора, може кренути са кућним гасним прикључцима. Преостало је да се изврши уградња опреме на мјерно-регулационој станици, ради добијања коначне употребне дозволе за гасовод, а радови су уговорени са компанијом „Тартарини“, а рок завршетка радова је 15. март текуће године, а потом ће бити спроведено прикључење на гасовод Батајница - Сарајево. Након тога слиједи технички пријем на мијерно-регулационој станици у Шепку и издавање коначне употребне дозволе за комплетан објекат транспортног гасовода Шепак - Бијељина.
Веома је важно истаћи да је Град Бијељина регулисао све обавезе из своје надлежности - издате су грађевинска и употребна дозвола након више од десет година, колико је гасовод у Бијељини актуелна тема.
Из надлежног одјељења Градске управе истичу да постоји могућност да у наредном периоду буде разматрано питање субвенција за домаћинства за еколошке врсте горива, али тек пошто крене дистрибуција гаса.
Осим гасификације, потенцијални нови систем топлификације би био још једно одлично рјешење за становништво Семберије које би дало допринос смањењу загађености ваздуха.
Истраживања која су вршена прије три деценије су резултирала подацима да највећи дио Семберије лежи на геотермалним водама. Њихове резерве су огромне, а предност, у односу на нафту, рецимо, је што на геотермалне воде не утиче стање цијена на свјетском тржишту.
Нажалост, у претходним годинама се по питању искориштавања геотермалних вода није урадило много. Ријеч је о процесу који захтијева велика финансијска улагања и готово је сигурно да Град без страних донација и помоћи са републичког нивоа не може спровести у дјело тако велики пројекат.
Први корак је начињен - градоначелник Бијељине се, у име Града, обратио Европској банци за обнову и развој у БиХ с приједлогом сарадње у енергетском сектору, конкретно на пројекту топлификације града Бијељина. Поменута банка је синоним за подршку пројектима који се тичу унапређења животне средине, односно фаворизовање обновљивих извора енергије. За потребе реализације идеје топлификационог система у Бијељини, 2014. године је урађена „Студија топлификације града Бијељина“, којом су обухваћени подаци о локацијама геотермалних вода, потребама за топлотном енергијом града, енергетским потенцијалима, приједлозима изградње топлификационог система, фазама изградње, утицају на околину, као и финансијске калкулације.
Како се од тада ништа није радило по питању актуелизације овог пројекта, идеја је да се поменута студија коригује, јер су се бројне околности промијениле. Ту се, прије свега, мисли на диверзификацију енергетских извора, цијену опреме, финансијске прорачуне, али је, такође, неопходно извршити детаљније анализе по питању интеграција, односно новог окружења, када су у питању обновљиви извори енергије, као и детаљније анализе и прорачуне у вези са конкретним рјешењима и заштита животне средине.
Уколико би поменути пројекат био завршен ове године, уз помоћ Европске банке за обнову и развој, отвориће се могућност за реализацију потраживања финансијских средстава, те би „пројекат снова“ могао бити реализован.
Поред свега наведеног, важно је напоменути и озелењавање јавних површина и пошумљавање околине. Постоји план да се током 2022. године заврши процес озелењавања простора поред канала Дашница, да буде засађено око 120 садница у Улици Стефана Дечанског и изгради парк у насељу Кнез Иво од Семеберије.
Имајући у виду све претходно речено, намеће се јасан закључак да улагање у квалитетну животну средину није само неспорна потреба, него и обавеза, како према садашњим, тако и према будућим генерацијама.
