​Поменом у цркви Светог Ђорђа, одавањем поште и полагањем цвијећа на споменик борцима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату, у Бијељини је обиљежена 30. годишњица одбране Града.
Обиљежавању годишњице овог важног догађаја за историју Бијељине и Републике Српске присуствовали су бројни ратни ветерани и чланови породица погинулих бораца, народни посланици, представници Скупштине и Градске управе града Бијељина, градске Борачке организације и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, Оружаних снага БиХ, Полицијске управе Бијељина и грађани.

У току ратних година, за опстанак и слободу Републике Српске живот је дало скоро 1.000 бораца са простора Семберије.

На годишњицу одбране Бијељине, предсједник градске Борачке организације Миодраг Стевановић је истакао да није било дилеме, него да се град одбрани, прије свега због стратешки најважнијег положаја, јер иза Бијељине су били Бањалука и Книн, чија је једина веза са Србијом била преко Бијељине.
- Данас смо у нашем граду, у нашој Републици, слободни. Република Српска је настала у Бијељини, овдје је почињао „коридор живота“, а код нас је привремено или стално уточиште нашло преко 100.000 људи са подручја изван Републике Српске. После 30 година, поносни смо што имамо Републику Српску – био је јасан Стевановић.

Предсједник Скупштине града Александар Ђурђевић је у обраћању истакао да је 1992. године народ Семберије био приморан да брани своја огњишта, али да је у те тешке дане доказано да уједињен народ може савладати и најозбиљније препреке.

- Нама данас, поготово млађим генерацијама, треба да буде наук да је јединство српског народа неопходност. Данас се морамо борити другим методама – памећу и заједништвом и само тако можемо сачувати Републику Српску. Свакодневно треба да се сјетимо свих који су дали животе за слободу Српске и да живимо на тај начин да они буду поносни на нас – поручио је Ђурђевић.

У име градоначелника Бијељине обратио се савјетник Радослав Остојић.
- На данашњи дан бранила се Република Српска и српски народ, који је поново морао да се бори за слободу, за земљу у којој смо рођени и која је одбрањена у крвавој борби. Хтјели смо да живимо слободно и у Одбрамбено-отаџбинском рату смо то и успјели да остваримо – нагласио је Остојић.