O нашој дјеци у свјетлу љубави, надања, радовања
У организацији Градске управе, у Галерији Центра за културу „Семберија“, синоћ је одржано предавање на тему „Разговор о нашој дјеци у свјетлу љубави, надања, радовања“. Конкретно, било је ријечи о узроцима и посљедицама самоубиства, као и начинима подршке међу младим људима у циљу спречавања ове појаве као и важности менталног здравља код младих.
Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у Одјељењу за друштвене дјелатности била је модератор на синошњем догађају и истакла да је назив теме с разлогом такав, јер не смијемо изгубити из вида чињеницу да, нажалост, млади људи све чешће „дижу руку на себе“.
Љубица Млађеновић, шеф Одсјека у Одјељењу за друштвене дјелатности била је модератор на синошњем догађају и истакла да је назив теме с разлогом такав, јер не смијемо изгубити из вида чињеницу да, нажалост, млади људи све чешће „дижу руку на себе“.
Она је рекла да је, као члан бројних тимова за бригу о дјеци у основним и средњим школама, дошла до закључка о томе колике су размјере поменутог проблема.
Питање је зашто неко одлучи да одузме себи живот. Да ли је ријеч о традициооналним увјерњима, осјећају анксиозности или је у питању нешто треће. Из тог разлога је на предавању акценат био на томе да се чује ријеч струке.
Координатор пројекта „Ментална писменост“, Нермин Зејниловић био је учесник „Разговора о нашој дјеци у свјетлу љубави, надања, радовања“. Пројекат на чијем је челу подржали су и Град и Дом здравља, а бројна предавања су већ одржана на наведену тему.
- Наш рад настојимо приближити публици путем дигиталних медија, јер смо свјесни да је такав начин интересантнији млађој популацији него, рецимо, посјета предавањима. Настојимо да им, путем примјера, објаснимо шта то подразумијева појам „ментално здравље“ - рекао је Зејниловић и додао да је један од проблема и „неукост“ - заступљена су традиционална увјерења.
Он је појаснио и да се, у сарадњи са Домом здравља, кренуло се са пројектима који су окренут проблематици менталног здравља у тзв. пост-ковид ери.
Ведрана Ракић, специјални педагог и системски породични терапеут, била је један од учесника разговора. Подијелила је нека од својих исустава у раду са младима и појаснила да није риједак случај да многи млади на друштвеним мрежама остављају поруке прије самоубиства.
Велико искуство на овом пољу има и доктор Олег Грубач, специјалиста психијатрије, који је синоћ био један од говорника и који је презентовао најзаступљеније проблеме данашњице код младих, а тичу се менталног здравља.
- Важно је подстаћи људе да се јављају у одговарајуће установе када схвате да имају проблем. Заправо, треба елиминисати осјећај стида који, углавном, постоји у таквим ситуацијама. Овај проблем код младих је протеклих неколико година веома заступљен. Проблеме са менталним здрављем имају како дјеца, тако и адолесценти. Битно је да медији дају свој допринос и на адекватан начин обрађују теме које се тичу менталног здравља. То ће код људи изазвати осјећај да имају подршку и подстаћи их да затраже стручну помоћ - истакао је Грубач.
Он је упозорио да је битно јавити се на вријеме - само тако се може дјеловати и превентивно, али и рјешавати конкретан проблем.
- Стручно мишљење најчешће траже родитељи, али се и млади сами јављају све чешће. Центар за ментално здравље је једна од институција у коју се могу јавити. Психолозои, социјални радници, психијатри - ту су да помогну, а педагози из школа су наши партнери са којима сарађујемо на седмичном нивоу.
Осврћући се на богату праксу, Грубач је истакао да су анксиозна и депресивна стања, адолесцентске кризе или узимање наркотика разлози за самоубиство, те да је модеран начин живота произвео проблеме за које се успостављају неке нове дијагнозе.
- Наш рад настојимо приближити публици путем дигиталних медија, јер смо свјесни да је такав начин интересантнији млађој популацији него, рецимо, посјета предавањима. Настојимо да им, путем примјера, објаснимо шта то подразумијева појам „ментално здравље“ - рекао је Зејниловић и додао да је један од проблема и „неукост“ - заступљена су традиционална увјерења.
Он је појаснио и да се, у сарадњи са Домом здравља, кренуло се са пројектима који су окренут проблематици менталног здравља у тзв. пост-ковид ери.
Ведрана Ракић, специјални педагог и системски породични терапеут, била је један од учесника разговора. Подијелила је нека од својих исустава у раду са младима и појаснила да није риједак случај да многи млади на друштвеним мрежама остављају поруке прије самоубиства.
Велико искуство на овом пољу има и доктор Олег Грубач, специјалиста психијатрије, који је синоћ био један од говорника и који је презентовао најзаступљеније проблеме данашњице код младих, а тичу се менталног здравља.
- Важно је подстаћи људе да се јављају у одговарајуће установе када схвате да имају проблем. Заправо, треба елиминисати осјећај стида који, углавном, постоји у таквим ситуацијама. Овај проблем код младих је протеклих неколико година веома заступљен. Проблеме са менталним здрављем имају како дјеца, тако и адолесценти. Битно је да медији дају свој допринос и на адекватан начин обрађују теме које се тичу менталног здравља. То ће код људи изазвати осјећај да имају подршку и подстаћи их да затраже стручну помоћ - истакао је Грубач.
Он је упозорио да је битно јавити се на вријеме - само тако се може дјеловати и превентивно, али и рјешавати конкретан проблем.
- Стручно мишљење најчешће траже родитељи, али се и млади сами јављају све чешће. Центар за ментално здравље је једна од институција у коју се могу јавити. Психолозои, социјални радници, психијатри - ту су да помогну, а педагози из школа су наши партнери са којима сарађујемо на седмичном нивоу.
Осврћући се на богату праксу, Грубач је истакао да су анксиозна и депресивна стања, адолесцентске кризе или узимање наркотика разлози за самоубиство, те да је модеран начин живота произвео проблеме за које се успостављају неке нове дијагнозе.
