Званична интернет презентација
Град Бијељина

​СТОПОСТОТНО УВЕЋАЊЕ ПРЕМИЈЕ НА ПШЕНИЦУ У ГРАДУ БИЈЕЉИНА



На подручју града Бијељина у јесен 2022. године под стрном житарицом се нашло 15.000 хектара, што ју је чинило најзаступљенијом ратарском културом ове сезоне у Семберији. Повећање површина под пшеницом за око хиљаду хектара у односу на годину раније, засијано је науштрб кукуруза. Разлог овоме јесу подстицаји, премије и цијена пшенице од прошле године, али и сам вегетациони период, гдје се сушни период у највећем дијелу избјегне и значи колико-толико сигурну производњу.
Међутим, ово је тешка година за све пољопривредне произвођаче, због чињенице да је након тешког периода киша пшеница обољела, упркос агротехничким мјерама које су призвођачи у складу са својим могућностима примјењивали. Ове године била су потребна од најмање два прихрањивања и два до три хемијска третмана, што је на многим пољима изостало због финансијских средстава потребних за ове мјере.

- Информације са терена говоре да је жетва скоро завршена, а просјечан принос износи око 3 до 3,5 тона по хектару, што значи да је смањен за 40% или чак 50% у односу на претходне године. Наравно, упитан је и сам квалитет зрна. Према нашим информацијама исплате су кренуле и цијена се креће од 25 до 27 и 30 фенинга. Тај износ је заиста неприхватљив и не може покрити ни цијену коштања која према процјенама Одјељења за пољопривреду износи 3.150 КМ по хектару - оцијенио је Сретен Вучковић из градског Одјељења за пољопривреду.

Због значаја производње хљебног зрна и броја породица које живе од производње пшенице, али и због чињенице да је ова тема запостављена од појаве епидемије афричке куге свиња, Градска управа је данашњу конференцију за медије посветила, прије свега, информацијама о овој грани пољопривредне производње у Семберији.

- Просјечан принос је врло скроман, али треба поменути и она мјеста гдје су поља толико оштећена свим неприликама да су имала принос од само 1,5 тону по хектару, а којих је највише у јужном дијелу Семберије у мјесним заједницама попут Главичица, Батра и Јоховца. Оно што смо ми урадили још 2021. године јесте подстицање производње и то смо наставили и у наредним годинама. Ни ова година неће бити изузетак, па смо одлучили да сваки килограм пшенице, према правилнику подстакнемо са 10 фенинга. Ово је начин да ублажимо посљедице свих недаћа које су задесиле наше произвођаче. Позивамо Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да, уз 500 КМ, изнађе начин да обезбиједи још 250 КМ по хектару за овогодишњи род пшенице и да то буде исплаћено у току јесење сјетве, како би наши произвођачи добили и зрно оптимизма којег сада немају за одржање производње хљебног зрна. Ми смо све вријеме указивали на значај постојања робних резерви, јер да их имамо, као што је то случај у Србији, гдје је Влада дала сагласност за откуп до 200.000 тона пшенице за робне резерве, по цијени од око 42 фенинга без ПДВ-а, то би подразумијевало заштиту и домаће производње и прерађивачке и млинско-пекарске индустрије. Због тога већ дуже вријеме инсистирам на томе да озбиљну државу, између осталог, дефинише и постојање добрих и функционалних робних резерви, а у Републици Српској су оне већ годинама у стечају - закључио је градоначелник Бијељине.

Право на подстицај за производњу пшенице имаће сви пољопривредни произвођачи који су уписани у АПИФ-у и који су као основ коришћења навели површине под пшеницом.

Градоначелник Бијељине се осврнуо и на тренутни пресјек стања када је у питању епидемија афричке куге свиња (АКС), рекавши да је и претходни викенд био тежак за Семберију. Закључно са јучерашњим даном, еутаназирано је укупно 6.284 комада свиња, због чега износ директне шете због ове епидемије премашује два милиона КМ.
- Зато и данас очекујемо одлуке Републичког кризног центра, међу којима се првенствено залажемо за почетак процеса санитарног клања, јер није циљ да се све свиње еутаназирају. С обзиром на то да се у БиХ, на основу важећег Правилника, увезено месо не тестира на присуство АКС, крајње вријеме је да Савјет министара забрани увоза свињског меса, а Правилник хитно треба измјенити, уносећи обавезу тестирања на присуство овог вируса. Подсјећања ради, до петка је еутаназирано 5.080 свиња, а преко викенда је извршено нових 1.200 еутаназија. До сада је присуство вируса потврђено у 129 домаћинстава, еутаназија је вршена у 120, слиједи еутаназирање свиња у 9 домаћинстава, а јуче су узорци узети у још 10 домаћинстава. Преко 90% узетих узорака је показало позитиван налаз, што говори о лакој преносивости овог вируса – оцијено је градоначелник Петровић.

По питању биосигурносних мјера, инсистирали смо да се у буџету Републике Српске за наредну годину нађу средства која ће послужити за изградњу ограда на фармама као што су у иностранству биле двоструке ограде и дезинфекција на улазу, док су дезинфекционе баријере на путевима дале једино психолошки ефекат.