На трибини у Музеју Семберије одржаној 24. марта промовисано је Друштво српских родословаца „Порекло“ који пет година у оквиру „Српског ДНК пројекта“ прикупљају сазнања о прапоријеклу српских породица и српског народа. На трибини су говорили предсједник овог друштва Јовица Кртинић, главни уредник „Српског ДНК пројекта“ Синиша Јерковић и сарадник пројекта из Бијељине Александар Стефановић.У својој презентацији Јовица Кртинић је истакао да је „Српски ДНК пројекат“ пионирски подухват на Балкану заснован на генетичкој генеалогији, као и да ће, поред значаја за појединце и породице, пројекат бити важна основа за научна истраживања. Према његовим ријечима, кроз овај популаран уски сегмент утврђивања прапоријекла по мушкој линији хиљадама годинама уназад, дошли су до сазнања да код натполовичне већине људи на овим просторима преовлађују гени заједнички са осталим словенским народима, док код осталих има различитог генетског материјала, понекад прилично неочекиваног.- Када смо упоредили резултате наших истраживања са резултатима сличних истраживања у окружењу, дошли смо до непобитних доказа да су сви говорници штокавског нарјечја генетски повезани и да, рецимо, имају прилично различит генетски материјал од говорника кајкавког нарјечја. Такође, Срби и остали словенски народи на Балкану, упркос вијековима окупације, имају много мање генетских веза са Турцима него што се вјерује, чак много мање него што их имају, на примјер, Италијани – навео је Кртинић.Према његовим ријечима, до сада у својој бази имају више од 3.000 тестираних породица и врло добру сарадњу са научном заједницом. Подаци добијени генетским тестирањима се укрштају са бројним доступним етнолошким, демографским, историјским и сличним подацима и долази се до занимљивих нових сазнања, али се потврђују и бројна ранија сазнања, попут оног да слављење истих крсних слава често говори о повезаности породица које су због протока времена или географске удаљености изгубиле свијест о родбинским везама.Главни уредник пројекта Синиша Јерковић је рекао да се на основу утврђеног поријекла српских породица могу реконструисати миграциона кретања становништва и да је сваки нови резултат коцкица у мозаику историје српског и других народа.На трибини у Музеју заинтересованим грађанима је било омогућено да дају свој ДНК узорак на тестирање чији резултати ће бити уврштени у базу података пројекта.