30 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА САВЕЗА ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини је данас обиљежено јубиларних 30 година постојања и рада Савеза глувих и наглувих Републике Српске.
- Бијељина је други град по величини и броју чланова нашег удружења. Иако радимо у веома тешким условима, без одговарајућег простора за број чланова о којим бринемо, ми успијевамо да постигнемо завидне резултате. Захваљујући томе, Савез је 2004. године у Бијељини основао свој Центар за знаковни језик који обучава преводиоце из читаве Републике Српске, захваљујући чему смо добили Закон о употреби знаковног језика у јавним установама. Изборили смо се и да сви глуви грађани Републике Српске добију право на личну инвалиднину. У Бијељини је и уредништво јединог часописа за информисање, културу и спорт глувих лица у Републици Српској, који непрекидно излази већ 20 година и који се зове „Ехо тишине“ – рекла је, између осталог, предсједница Савеза Дубравка Остојић.
Овом приликом су додијељене захвалнице за допринос раду Савеза и афирмацији глувих и наглувих лица бројним установама, организацијама и појединцима. Међу њима се нашао и градоначелник Љубиша Петровић који је овим поводом рекао:
- Данас није дан када вам требамо честитати 30 година само рада, већ када вам честитамо и на емоцијама и топлини коју сте нам и данас, по ко зна који пут поново показали. Управо то је оно што ништа материјално не може купити, него може само нас све мотивисати да будемо бољи него што јесмо испред институција које представљамо – поручио је градоначелник Бијељине.
Захвалницу је добила и Градска организација Црвеног крста чији је волонтер Сретен Крстић са поносом истакао да је десетак волонтера Црвеног крста овог љета успјешно положило курс знаковног језика и та своја нова знања планирају да искористе за помоћ свим лицима којима је таква подршка у раду и школовању потребна, у складу са њиховим могућностима.
- Ми као волонтери планирамо да организујемо секцију унутар наше организације и да покренемо у школама секције знаковног језика гдје ће ђаци, али и запослени лакше моћи помоћи лицима са овим потешкоћама, рекао је Крстић.
Захвалнице су добили и ученици Гимназије „Филип Вишњић“ који су пружили подршку санацији крова објекта који Удружење у Бијељини користи, предузеће „Семберија Транспорт“ које је глувој дјеци годинама пружало бесплатне услуге превоза и многи други.
За крај, Предсједница Остојић је рекла да глув може бити, односно постати, свако и да глувоћа није болест, али да због ње душа заувијек боли, а најемотивнији тренутак ове свечаности било је дирљиво рецитовање пјесме „Мајка“ пропраћено интерпретацијом и на знаковном језику, коју је написала Остојић, а коју у даљем тексту преносимо у цјелости:
МАЈКА
Оног јутра кад си свијет угледао,
моју је радост растрзала бол.
Видјела сам, образи су ти били румени,
А плач ти чула нисам.
Мисли су ми над тобом страховале,
Руке те моје носиле, прале, миловале,
А смијех ти чула нисам.
Дани су нам заједно свитали,
Несане ноћи над тобом сам пробдјела,
Пазећи да не заплачеш,
Да ти тугу у очима не бих видјела.
Биће се твоје у мој живот уткало.
Тијело ти расло, стасало, човјек си постао.
А ја са твојих усана ријеч „мајко“ никада чула нисам.
