Званична интернет презентација
Град Бијељина

У Бијељини одржана панел дискусија „У хармонији са природом – промјена приступа управљању ризицима од поплава“



Бијељина је данас била домаћин панел дискусије „У хармонији са природом – промјена приступа управљању ризицима од поплава“, који је организован на иницијативу младог студента мастер-студија Николе Стевановића, уз моралну и материјалну подршку Града. 
 
Градоначелник Љубиша Петровић рекао је да су ове теме значајне за Семберију која је претрпила вишемилионске штете у поплавама 2010. и 2014. године. 
 
- Поред знања које ће нам данас пренијети еминентни професори из различитих држава Еропе, данас ћемо утврдити правце даљег дјеловања ради ефикасног управљања ризицима од поплава.  Што се тиче Дринског насипа, доласком на дужност нисам затекао апсолутно никакву документацију, па је читав процес тада започет од нуле. Поступак експропријације око 110 парцела ријешен је једним дијелом споразумно, а другим дијелом судским путем. Увидјели смо да су накнаде за експропријацију биле вишеструко ниже него у случају експропријације земље за ауто-пут, те је наш први корак био да се овај дисбаланс уклони и да се цијене поставе приближно једнаке за парцеле истих категорија.  По том је услиједио поступак прибављања грађевинске дозволе, који смо ефикасно провели у оним корацима који су у нашој надлежности. Градња насипа је планирана у дужини од 33 километра, а прва дионица од око три километра, чија је градња започета, не може заштити Јању нити било коју другу мјесну заједницу, јер је насип требао бити грађен још даље узводно уз ријеку Дрину. Прва дионица радова износиће око четири милиона КМ. Груби земљани радови износе око милион КМ по дужном километру, што би значило да је вриједност тих радова за Дрински насип око 35 до 40 милиона КМ, а знамо да се вишемилионски износи новчаних средстава слију у републички буџет сваке године на име водних концесионих накнада, па је тако сваке године могао бити изграђен по један насип. Седам година је изгубљено, а заједно са њима и Свјетска банка као кредитор, која се због неактивности на реализацији овог пројекта повукла, па су “Воде Српске” морале пронаћи новог кредитора за финансирање ових радова. Опредијељеност Града је да и даље настави рјешавати имовинско-правне односе - експропријацију парцела за изградњу Дринског насипа, а за ту сврху до сада смо утрошили 729.000КМ, све са циљем да убудуће ефикасно заштитимо људске животе, али и имовину – био је јасан Градоначелник.
 
Милан Гаврић, помоћник Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, рекао је да су се на овом научном скупу окупили најеминентнији стручњаци Србије и Републике Српске, како би размијенили и проширили своја знања о озбиљности климатских промјена које су сваким даном све уочљивије и о начинима њиховог успоравања. 
 
- Наша намјера је да ова панел дискусија буде само први корак у низу активности које ће довести до  имплементације мјера за ублажавање деструктивних дејстава великих вода насталих усљед евидентних климатских промјена које погађају наше државе – поручили су из Министарства.
 
Мартина Егедушевић из британске консултантске куће Аруп, говорила је о знањима стеченим кроз истраживање природних рјешења за поплаве, начинима на који се проблем поплава може природним путем регулисати у локалној заједници, што би допринијело смањењу климатских промјена на прави начин, јер, како сама закључује, Република Српска има природног потенцијала за то.