Просторно планирање као темељ развоја - Бијељина улази у нови циклус урбаног ширења
На годишњој конференцији Градске управе Града Бијељина представљени су резултати рада Одјељења за просторно уређење у 2025. години, као и кључни планови за 2026. и наредни период. Како је истакао Борјан Максимовић из овог Одјељења, приоритет остаје усвајање нове просторно-планске документације, јер управо ти документи представљају основни предуслов за даљи развој града и унапређење квалитета живота грађана.
Током 2025. године, у Граду Бијељина у јулу су усвојена три нова регулациона плана - „Дашница 1“, „Гвоздевићи“ и „Филип Вишњић“. Ријеч је о просторима који су се до тада развијали по плановима старим више од петнаест, па чак и двадесет година, што је значајно ограничавало њихов развојни потенцијал. Усвајањем нових докумената створени су услови за савременије и функционалније урбанистичко планирање.
За 2026. годину планирана је израда још четири важна документа просторног уређења. Ради се о три регулациона плана који се односе на центар града, Пучилска поља и измјену дијела регулационог плана за мјесну заједницу Дашница, као и о ревизији и измјени Урбанистичког плана Града Бијељина из 2020. године. Посебан акценат биће стављен на преиспитивање намјене појединих површина и њихово усклађивање са утицајем будућег ауто-пута, с циљем развоја нових пословно-производних комплекса.
Максимовић је нагласио да је центар града већ презасићен и да више не постоје реалне просторно-планске могућности за изградњу нових великих комплекса. Због тога је стратешко опредјељење Града усмјерено ка формирању нових насеља на рубним дијеловима Бијељине, како би се смањила концентрација становништва и саобраћајне гужве у ужем градском језгру.
Резултати усвајања нових регулационих планова већ су видљиви. Само током 2025. године издато је 247 грађевинских дозвола за различите намјене. Од тога, око 70 дозвола односило се на индивидуалне стамбене објекте, а око 20 на вишепородичне, односно колективне објекте. У оквиру колективне стамбене изградње започета је изградња 844 нове стамбене јединице, док је издато и око 45 дозвола за пословно-производне објекте. Значајан дио активности односио се и на изградњу соларних електрана, посебно оних капацитета до 250 киловата.
Повећана грађевинска активност одразила се и на приходе Града. Током 2025. године, по основу накнаде за уређење градског грађевинског земљишта наплаћено је 9.580.000 КМ, што потврђује и раст инвестиција и ефикасност градске администрације у вођењу управних поступака.
Када је ријеч о соларним електранама, из Одјељења подсјећају да је Просторним планом из 2019. године јасно дефинисано да се ови објекти граде на мање квалитетном земљишту, пожељно од пете до осме катастарске класе, како би се заштитило највредније пољопривредно земљиште од прве до четврте класе.
Посебно су истакнути резултати рада Одсјека за легализацију у оквиру ког је током 2025. године, у потпуно бесплатном поступку, издато 943 рјешења о легалности објеката, односно бесплатне грађевинске и употребне дозволе за суграђане који годинама нису имали финансијску могућност да ријеше овај проблем. Крајем године, у насељу Јања подијељено је 35 бесплатних дозвола, а у 2026. години ова активност биће настављена још интензивније, с очекивањем да ће бити издато више од хиљаду рјешења. Планиране су и посјете другим мјесним заједницама и насељима, међу којима су Нови Дворови, Пучиле, Патковача, Велика Обарска и друге градске и сеоске средине.
На крају, Максимовић је нагласио да је стратешки циљ Одјељења за просторно уређење да се до краја 2030. године окончају сви активни поступци легализације, с обзиром на то да је измјенама закона из 2022. године статус бесправно изграђених објеката проглашен питањем од општег интереса за Републику Српску.
У наредном периоду планирано је и појачавање инспекцијског надзора у области грађевинарства.
