Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини синоћ је још једном показало да је важна карика у културном животу Бијељине, организовавши изложбу „Од невесињске пушке до Солунског фронта“ и разговор о харамбаши Перу Тунгузу и Херцеговачком устанку 1875-1878. који је он практично покренуо. На овом догађају гости су били  познати требињски историчар Лазар Радан и Наташа Глигорић, потомак харамбаше Тунгуза и аутор изложбе, а модератор је био професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву ​ Димитрије Ћеранић.

​У разговору дугом више од сат времена, Радан је истакао да је Перо Тунгуз својим пуцњима убрзао ток не само херцеговачке, него и балканске и европске историје, трасиравши пут устаницима.
- Перо Тунгуз је био не само храбар, него и дуговјечан човјек. Био је један од ријетких устаничких вођа који су дочекали да виде остварење својих циљева, односно, уједињење српских земаља у заједничку државу 1918. године. Као прави Херцеговац, Перо Тунгуз се чак и у старом животном добу одазвао позиву на одбрану отаџбине, па је, заједно са српском војском ратовао у Првом свјетском рату, прешао Албанију и послије пробоја Солунског фронта, дошао у слободну Србију. И, што је прилично необично за вријеме у којем је живио и за менталитетске прилике у којима је живио, сво четворо његове дјеце, укључујући и кћерку, стекло је високо образвање, што такође говори о изузетности овог човјека - истакао је, између осталог, историчар из Требиња.

О чувеном харамбаши говорила је и Наташа Глигорић из Београда, његова праунука и предсједник београдског Удружења Невесињаца, која је напоменула да је покровитељ изложбе Представништво Републике Српске у Србији, као и да је изложба била постављена у низу градова Републике Српске и Србије, а да је у плану да буде представљена и у Црној Гори.

Предсједник Удружења Херцеговаца Борислав Радовановић је захвалио гостима из Требиња и Београда, као и свим посјетиоцима овог догађаја, додавши да је главни циљ Удружења од његовог оснивања повезивање Херцеговине и Семберије, као и унапређење квалитета друштвеног живота у Бијељини, а да су овакви догађаји важни за очување културе сјећања на славне претке у два завичаја и српског народа у цјелини.