Званична интернет презентација
Град Бијељина

Бијељинска Галерија – првих 35 година постојања


      
​Изложбом слика, графика, икона, скулптура и радова архитеката и дизајнера, у Бијељини је отворен 12. Умјетнички салон, те обиљежен значајан јубилеј – 35 година Галерије „Миленко Атанацковић“ и Галерије Центра за културу.
Кустос Милијанко Михољчић истакао је овом приликом да је бијељинска Галерија једна од најзначајнијих институција културе у БиХ и региону, у којој су током три и по деценије публици представљени радови свјетски познатих аутора.
- Давне 1985. године организована је прва изложба слика Влахе Буковца и његових ученика, након чега су постављени високи излагачки критеријуми који трају и данас. Бијељинци су у 35 година имали прилику да, између осталих, погледају радове Исмета Мујезиновића, Фрање Мраза, Бранка Миљуша, Драгана Лубарде, Емира Драгуља, Паје Јовановића, Саве Шумановића, односно аутора чија су имена незаобилазна на европској и свјетској ликовној сцени – нагласио је Михољчић.

Овогодишњи Умјетнички салон, уз велику појећеност, окупио је 19 аутора, а једна од њих је Дајана Перић, дипломирани ликовни умјетник и професор Ликовне културе.
- Вечерас сам се представила сликом која је синтеза мог четворогодишњег школовања у Школи иконописа „Одигитрија“ и академског образовања које сам стекла на Академији умјетности у Бањалуци. Ово је први Салон на којем учествујем и драго ми је што сам вечерас упознала много младих колега које имају шта да покажу – навела је Перићева.
Након званичног отварања 12. Умјетничког салона, кустос Милијанко Михољчић уручио је графику под називом „Бијељина“ једном од оснивача Галерије Радомиру Николићу.
Бијељинска Галерија носила је име по познатом сликару Миленку Атанацковићу до 2007. године, када је преименована у Галерију Центра за културу. Године 2012, из зграде Градске управе премјештена је у новоизграђени Центар за културу, гдје је пројектовањем двије додатне просторије омогућено излагање и вајарима, архитектама, дизајнерима, костимографима...
Галерију су, у различитим периодима, успјешно водили Драган Зарић, Божидар Милијашевић, Ифигенија Василић, Милијанко Михољчић, а до сада је организовано више од 300 изложби и исто толико дјела налази се у фундусу ове установе.