Средње Подриње: 31 година без правде за српске жртве
Духовним и свјетовним комеморативним догађајима, у присуству више хиљада грађана, у Братунцу је обиљежена 31. годишњица страдања 3.267 Срба средњег Подриња.
Свету архијерејску литургију предводио је Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење бројних архијереја, свештенства и монаштва, а затим је служио парастос на Градском и војничком гробљу у Братунцу.
У бесједи, Патријарх је, између осталог, истакао:
- Данас, тридесет и једну годину од страдања, окупили смо се да се заједно помолимо за покој душа наших браће, сестара, деце и стараца страдалих у протеклом рату. Боље рећи оних који су страдали од 92. до 95. године.На фотографији мајке из села Ратковићи, која је сахранила лобању – једино што је нашла од свога сина, одведеног из свога дома у јуну 1992. године, опипљива је сва наша трагедија и туга, опипљива је љубав мајке, опипљив је њен бол, али и бол и туга свих оних који су изгубили неког свога блиског. У њеној руци којом милује лобању свога сина Живана, чини ми се, састала се сва туга Подриња које није стигло да оплаче и ожали ране из Другог светског рата када су се те 92. године отвориле нове.
Браћо и сестре, ви сте опстали на овоме, крвљу ваших најмилијих, натопљеном крају. Туга је велика, али велика је и ваша рана. Веру сте носили у срцу и у најтежим тренуцима и када сте изгубили своје најмилије, али и онда када су се неки осмелили да мере бол и одређују коју мајку и колико боли губитак детета, да кажу да то није бол, да кажу да то није трагедија, да кажу да то није злочин. А бол мајке је бол мајке. И нико нема ексклузивно, елитно и изузетно право на бол. Бол је исти за свакога човека. Бол осећа свака мајка без обзира ком народу припрада и како се Богу моли. Бол нема нацију ни веру. Било би лековито да сви који негирају бол било чији бол, а кажемо и бол српских мајки, да истину о страдању Срба из Средњег Подриња и Бирча чују и прихвате: да су овде, на самом почетку рата, убијени људи који имају своје име: Живан, Зора, Милутин, Милован, Винка, Радосава, Борка, Слободан… – дугачак је списак – преко три и по хиљаде мушкараца, жена, деце и стараца… Ми знамо свој бол, али исто тако не само да смо позвани, него препознајемо и поштујемо и бол других мајки, мајки из других народа, Бошњака и Хрвата. Молимо се да се излечи и исцели наша рана, као што исто желимо и за њихове ране. Овде смо се, браћо и сестре, сабрали са вером у Христа васкрслога да се помолимо за невине жртве које су овде покопане и свугде у Републици Српској и у Босни и Херцеговини, да се помолимо да се злочини више никада и никоме не десе, да покушамо да упутимо молитву да се елитизам и ексклузивност у болу демонтира, јер само међусобно препознавање бола може бити темељ и гарант мирније будућности, да покушамо да будемо елитни у добру, у милосрђу, у љубави на коју нас је позвао сам Господ, да будемо елитни у истини. Лековито је волети људе, али је исто тако лековито знати и прихватити оно што је чињеница, јер је то оно што ће нас једино извести на прави пут - поручио је Патријарх Порфирије.
Пошту жртвама средњег Подриња одао је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, који је поручио да хришћани никада не заборављају овакве злочине, увјерени да ће свако пред небеском правдом одговарати.
- Ми морамо да сачувамо сваки људски живот и не дозволимо нова страдања, а на овим просторима су страдања била међу најсвирепијим и најмногобројнијим. Зато је важно да се сјећамо и чувамо успомену на њих и зато је наша обавеза да ни једно дијете и родитељ не заплачу над гробовима својих најближих.
Истовремено, чувајући мир наш задатак је да се изборимо да што више људи остане да живи овдје у Братунцу, средњем Подрињу, Бирчу и цијелој Републици Српској, а да би било тако, данашњи патриотизам мора да буде прије свега да се не краде народни новац, да људи размишљају домаћински, новац да распоређују на основу јавног и општег интереса, а не да га трпају у своје џепове. Као што је некада патриотизам био да се одбрани у миру проглашена, а у крвавом рату одбрањена Република Српска, данашњи патриотизам је чување сваког човјека и враћање вјере да се на овим просторима може живјети ако се народни новац домаћински распоређује - нагласио је Градоначелник Бијељине.
