Држава не жели да заштити природна богатства Мајевице
Планина Мајевица представља подручје богато, између осталог, бројним заштићеним биљним и животињским врстама. Осим тога, има и богат туристички потенцијал. У претходном периоду, на темељу бројних истраживања, потврђено је постојање биодиверзитета које даје основ за проглашење овог подручја парком природе.
У циљу заштите природних богатстава Мајевице, осим снажне стручне и грађанске иницијативе, Градска управа Града Бијељина, односно Одјељење за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине, уложило је значајне напоре обраћајући се Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа при Министарству просвјете и културе Републике Српске, како би у најкраћем могућем року била израђена Студија заштите подручја планине Мајевице, што би представљало основ за добијање статуса парка природе.
Посљедње у низу обраћања Заводу од стране Градске управе Града Бијељина било је почетком овог мјесеца, с циљем добијања информација о конкретним предузетим корацима у вези са наведеном студијом, међутим, одговор од стране надлежних јасно ставља до знања да апсолутно не постоји интерес за заштиту Мајевице и њених природних богатстава.
Наиме, без обзира на претходно поднесене иницијативе и урађена теренска истраживања, Планом рада за 2026. годину није предвиђена израда Студије заштите будућег парка природе „Мајевица“, јер приоритет имају локације у општинама Вишеград, Шипово, Мркоњић Град и Рибник.
Образложење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа за изузимање Мајевице из Плана рада за 2026. годину, је потенцијални конфликт, због различитих планских рјешења планираних документом Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025. године, те да ће Завод обавити потребне консултације са министарствима надлежним за екологију и рударство. То у пракси значи да наведена студија, може бити, оквирно, уврштена у План рада Завода за 2027. годину.
Ако се има у виду да статус парка природе значи правну заштиту екосистема и природних ресурса, могућност развоја одрживог туризма и еко-пројеката, те спрјечавање неконтролисаног минирања или друге штетне експлоатације, гледано кроз призму актуелних дешавања на Мајевици, јасно је да држави није у интересу да заштити природна богатства, јер су превагу однијели финансијски интереси појединаца.
Намеће се питање да ли Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа подржава ставове Министарства енергетике и рударства или Министарства за просторно уређење, грађевинарства и екологије, односно да ли му је важнија заштита природног богатства или интерес рударских компанија. Одговор Завода наводи на закључак да ће у борби за заштиту интереса побиједити Министарство енергетике и рударства.
У циљу заштите природних богатстава Мајевице, осим снажне стручне и грађанске иницијативе, Градска управа Града Бијељина, односно Одјељење за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине, уложило је значајне напоре обраћајући се Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа при Министарству просвјете и културе Републике Српске, како би у најкраћем могућем року била израђена Студија заштите подручја планине Мајевице, што би представљало основ за добијање статуса парка природе.
Посљедње у низу обраћања Заводу од стране Градске управе Града Бијељина било је почетком овог мјесеца, с циљем добијања информација о конкретним предузетим корацима у вези са наведеном студијом, међутим, одговор од стране надлежних јасно ставља до знања да апсолутно не постоји интерес за заштиту Мајевице и њених природних богатстава.
Наиме, без обзира на претходно поднесене иницијативе и урађена теренска истраживања, Планом рада за 2026. годину није предвиђена израда Студије заштите будућег парка природе „Мајевица“, јер приоритет имају локације у општинама Вишеград, Шипово, Мркоњић Град и Рибник.
Образложење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа за изузимање Мајевице из Плана рада за 2026. годину, је потенцијални конфликт, због различитих планских рјешења планираних документом Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025. године, те да ће Завод обавити потребне консултације са министарствима надлежним за екологију и рударство. То у пракси значи да наведена студија, може бити, оквирно, уврштена у План рада Завода за 2027. годину.
Ако се има у виду да статус парка природе значи правну заштиту екосистема и природних ресурса, могућност развоја одрживог туризма и еко-пројеката, те спрјечавање неконтролисаног минирања или друге штетне експлоатације, гледано кроз призму актуелних дешавања на Мајевици, јасно је да држави није у интересу да заштити природна богатства, јер су превагу однијели финансијски интереси појединаца.
Намеће се питање да ли Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа подржава ставове Министарства енергетике и рударства или Министарства за просторно уређење, грађевинарства и екологије, односно да ли му је важнија заштита природног богатства или интерес рударских компанија. Одговор Завода наводи на закључак да ће у борби за заштиту интереса побиједити Министарство енергетике и рударства.
