Водоводу пријети стечај, грађанима рестрикције воде!
Бијељински „Водовод и канализација“ налази се у никада тежој ситуацији, а предузећу пријети стечај, као и могућност увођења рестрикција воде за грађане, упозорио је градоначелник Бијељине Љубиша Петровић.
- Без корекције цијене воде, „Водовод“ неће моћи да опстане. У том случају, пријети нам сценарио гашења предузећа, а већ у наредном периоду и реална могућност увођења рестрикција воде, што до сада није био случај, поручено на конференцији за новинаре одржаној у просторијама „Водовода и канализације“, на којој је градоначелник Љубиша Петровић говорио о стварном стању у овом јавном предузећу.
Петровић је истакао да су покушаји да се отвори озбиљна расправа о стању у „Водоводу“ раније били онемогућени, уз оцјену да је на недавној тематској сједници Скупштине Града дошло до незаконите примјене Пословника о раду.
- Ни један члан Пословника не дефинише и не ограничава да излагач да има вријеме од само пет минута за дискусију. То говори о елементарном непознавању од стране појединих одборника, али и о начину вођења сједнице који оставља простор за злоупотребе - нагласио је Петровић. од само пет минута за дискусију. То говори о елементарном непознавању од стране појединих одборника, али и о начину вођења сједнице који оставља простор за злоупотребе- нагласио је Петровић.
Он је критиковао и закључке које је Скупштина донијела, наводећи да је иницијатива за ревизију пословања закаснила, јер је Главна служба за ревизију већ обавила тај посао.
- Док су се они сјетили ревизије, Главна служба је тај посао већ обавила. Само да су их позвали, могли су добити све релевантне информације, као што су их могли добити и у самом „Водоводу“. Међутим, очигледно је да се не баве суштином проблема, већ искључиво политиканством - рекао је Петровић.
Други закључак, који се односи на амандманско дјеловање у буџету за 2026. годину, оцијенио је као краткорочно рјешење.
- Милион КМ значи много за буџет, али за „Водовод“ представља само привремено гашење пожара. За мјесец дана суочићемо се са истим, ако не и већим проблемима, јер се оваквим приступом не рјешавају узроци, већ само посљедице - рекао је Петровић и додао да улагања у „Водовод“ у претходним годинама нису била усмјерена на инфраструктуру, већ су имала политичку позадину. Он је изнио и озбиљне оптужбе на рачун бившег руководства предузећа, тврдећи да су надлежним органима одавно достављени докази о малверзацијама, али да истраге годинама немају епилог.
- Ми никада од Скупштине Града нисмо могли чути осуђујућу ријеч када је у питању руководство „Водовода“ прије 2021. године. Највећи гробари бијељинског „Водовода и канализације“ су бивши директори - Предраг Перковић, Дарко Митрић и Ивана Станишић, те један од пословођа Бобан Савић. Овај списак имају и истражни органи који четири године и четири мјесеца ћуте о овим малверзацијама.
Петровић је најавио да ће након васкршњих празника бити предузете радикалније мјере.
-Јавност ће имати прилику да види како изгледају некретнине које су настале од новца „Водовода“, и то на више локација, у Бијељини, Хан Пијеску и другим општинама. Сви ти подаци биће доступни и истражним органима, јер смо спремни да идемо до краја у расвјетљавању овог случаја. Стара пословица каже да „врана врани не копа очи“, а управо то данас видимо у пракси. Поједини бивши руководиоци „Водовода“ данас се налазе на високим позицијама у републичким институцијама, јер их је власт 2021. године пригрлила, наградила и практично амнестирала, додијеливши им нове функције. Због тога и данас, без икакве одговорности, посматрају нагомилане проблеме у „Водоводу“, за које сносе највећи дио одговорности. Све ове наводе поткрепљујемо пријавама, иза којих стојим уз пуну материјалну и кривичну одговорност - изјавио је Петровић.
Градоначелник је замјерио Скупштини и зато што је питање „Водовода“ стављено тек на 26. мјесто дневног реда наредне сједнице, наглашавајући да ће инсистирати да ова тема буде међу приоритетним, односно међу првим тачкама. Позвао је и запослене у предузећу да се окупе испред Центра за културу током засједања Скупштине и подрже напоре за спас предузећа.
Говорећи о финансијском стању, навео је да је град у претходном периоду издвојио 5,1 милион КМ за отплату дугова „Водовода“, укључујући 4,3 милиона КМ кредита и 800.000 КМ грант средстава. Додао је да су позитивни финансијски резултати у појединим периодима били директно условљени висином тих грантова.
- Желим јавно да истакнем да је од укупно 800.000 КМ грант средстава, чак 600.000 КМ издвојено из градске касе током мандата директора Драгише Танацковића, док је у вријеме Владимира Љубојевића издвојено 200.000 КМ. Ово наглашавам због покушаја да се Љубојевић представи као лош директор, а Танацковић као бољи. Истина је да су позитивни финансијски извјештаји у том периоду директно зависили од висине грант средстава које је Град упућивао „Водоводу“, а не од тога ко је обављао функцију директора – јасан је био Петровић.
Он је нагласио да је повећање цијене воде неминовно, с обзиром на раст трошкова електричне енергије, материјала и рада.
- Не може се никаквом магијом водити предузеће, а да остане цијена воде из 2011. године, док су сви трошкови у међувремену вишеструко порасли, од електричне енергије, преко репроматеријала, до цијене рада. То једноставно није одрживо. Повећање цијене воде са 1,17 КМ на 1,40 КМ, односно за 19,66 одсто, неће довести Бијељину у врх по цијени воде у региону. Поређења ради, 1.000 литара градске воде тренутно кошта 1,17 КМ, док литар воде у паковању од 1,5 литара у маркетима има већу цијену - нагласио је Петровић.
Петровић упозорава да неки актери, укључујући поједине локалне тајкуне са подручја Бијељине, практично очекују пропаст предузећа како би га касниј е приватизовали. У том случају, цијене воде могле би прећи двије КМ по литру.
- Таквих примјера има и у другим приватизованим водоводима у БиХ. Довољно је упоредити цијене у јавном сектору и оне након приватизације да би се видјела разлика - нагласио је Петровић.
Он је изнио и податак да је број запослених у предузећу смањен са 276 на 228, док је укупан дуг са 17,5 милиона КМ смањен на 9,5 милиона КМ.
Директор АД „Водовод и канализација“ Владимир Љубојевић подсјетио је на чињеницу да је ово једино предузеће које има овакав модел задуживања, јер је 2007. године подигнут кредит у износу од седам милиона евра, а након тога још један кредит у износу од пет милиона евра. Коначна цифра коју ће предузеће морати да врати заједно са каматама и накнадама за ова два кредита износи око 29 милиона конвертибилних марака.
Након тога, предузеће је у периоду од 2015. до 2021. године оптерећено краткорочним кредитима у износу од 17 милиона марака и са постојећом цијеном воде, оно није у могућности да враћа ове кредите.
Додатно, 2020. године, незаконитим смањењем цијене воде са 1.30 КМ на 1.17 КМ и уз раст цијене рада, електричне енергије и репроматеријала, „Водовод“ је дошао у ситуацију да више не може измирити властите обавезе и потраживања, те да садашња цијена воде не може омогућити стабилно пословање предузећа.
Љубојевић је истакао да је смањењем цијене воде из 2020. године предузеће практично враћено на ниво из 2011. године, те да је у таквим условима веома тешко одрживо пословати. Он је нагласио да су друге општине и градови у међувремену повећавали цијену воде до два или три пута, док подаци Завода за статистику јасно показују да би реална цијена воде, у складу са тржишним кретањима требало да износи 1,73 КМ.
Љубојевић је нагласио и да је Град Бијељина помогао предузећу, преузимајући обавезе у износу од 4.300 000 КМ и додјељујући помоћ у грантовима у износу од 800.000 КМ.
Извршни директор економско-правног сектора Слађана Митровић је истакла да су доспјеле обавезе за плате, превоз и ПДВ смањене са шест милиона КМ на око 2,5 милиона КМ, без обавеза према граду. Предузеће има мјесечне обавезе по кредитима и репрограмима од око 130.000 КМ односно око 1.550.000 КМ годишње.
Поред тога, она је поменула и да број потрошача периодично расте, те да их је у 2025. години било 38.244, али да потрошња не прати тај тренд, јер у граду има преко 7.000 неактивних водомјера.
Извршни директор техничког сектора Нинослав Спасојевић истакао је да план предузећа да током 2026. године испоручи око 5,5 милиона кубика воде, али да то зависи од низа фактора, укључујући старост бунара и застарјелу опрему. Додатно, када је у питању постројење за пречишћавање отпадних вода, раније инсталирана опрема није била одговарајућа и није испуњавала потребне техничке услове. Извршена је замјена једне грубе решетке, која је у потпуности задовољила све прописане параметре опреме. На тај начин постројење је доведено у функционално стање, уз обезбијеђене све неопходне дозволе и пратеће компоненте.
