Семберски пољопривредници угрожени садашњом аграрном политиком
Неке од мјера које треба предузети су:
- Обезбјеђење средстава из развојних фондова за набавку и изградњу савремених објеката и опреме
- Обезбјеђење подстицаја и повољних кредитних средстава
- Обезбјеђење сигурног пласмана за познатог купца са сигурношћу наплате њиховог продатог производа
- Што чвршће увезивање примарне пољопривредне производње и прерађивачких капацитета на фер и коректним односима, умјесто да долази до преливања средстава у прерађивачки сектор на штету примарне пољопривредне производње (за шта је најбољи примјер откуп пшенице)
- На нивоу државе неопходно је дефинисати које су то производње стратешке, гдје држава има своје мјесто и улогу у регулисању односа у тим производњама (код нас, прије свега производња пшенице која као главни производ за обезбјеђење становништва хљебом мора бити стратешки производ и од стране државе као таква заштићена и подстицана. Наравно, поред пшенице, и друге битне производње за прехрану становништва треба регулисати).
У овој производној години имамо временске услове који не иду на руку пољопривредницима, што већ неизвјесну производњу чини још тежом, са много трошкова који се не компензују радом и цијеном производа на тржишту.
Крајње је вријеме да се донесе и Закон о реституцији, који је био упућен у Парламент БиХ и који је усаглашен од стране представника сва три народа, или да се врати стари, чију примјену је обуставио Високи представник. Ово је неопходно да би се завршио започети процес враћања имовине грађанима од којих је неправедно одузета, након чега ће се тачно знати која је имовина у власништву Републике Српске, како би она, прије свега пољопривредно земљиште, била стављена у функцију.
На подручју Семберије у Регистар пољопривредних газдинстава уписано је 6524 произвођача, а због политике Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у овој години право на подстицаје има само 2305 или 35 одсто пољопривредних газдинстава, док је без права на подстицаје остало 4219 пољопривредних газдинстава. Држава мора користити механизме заштите домаће производње забраном увоза у периоду када се на тржиште пласира домаћи производ увођењем прелевмана, као и појачаним другим дозвољеним административним мјерама (фитосанитарни прегледи, анализе, сертификати).
Такође се надамо да ће Република Српска коначно донијети Закон о постицајима о комо се говори већ дуже време, а на основу којег ће се пољопривредници оријентисати на одређене врсте производње јер ће на тај начин у дужем временском периоду тачно знати шта и колико могу добити од државе, а шта они морају они уложити и тиме осигурати стабилније пословање.
Начелник Одјељења за пољопривреду мр Младен Савић
